Izvor: Danas, 16.Dec.2015, 12:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako investirati u poljoprivredu
Prema istraživanju UN FAO, investicije u poljoprivredu koje dolaze iz privatnih izvora tj. vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, tri puta su veće nego investicije koje dolaze od strane države. Ova informacija ne treba da čudi jer a) nacionalni agrarni budžeti širom sveta imaju tendenciju smanjenja i b) koliko god oni veliki bili, ipak, dominantni izvori finansiranja aktivnosti u poljoprivredi jesu sopstvena sredstva poljoprivrednika.
Širom sveta, već duže vreme, vlade napuštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << politiku subvencionisanja poljoprivrede merama agrarne politike koje imaju tzv. "proizvođački karakter", odnosno, utiču na odluku poljoprivrednika da li da se bavi određenom poljoprivrednom proizvodnjom. Taj primer treba da sledi i Srbija, odnosno, da veoma mali broj mera još uvek u primeni koje imaju proizvođački karakter (primer premija po litru mleka) zameni merama odvojenim od uticaja na proizvođača. To nikako ne znači da država treba da ostavi na cedilu proizvođače mleka, već samo da je potrebno da reformuliše svoju agrarnu politiku u ovoj oblasti i da nastavi da podržava proizvođače i prerađivače mleka na druge načine. Uostalom, ova obaveza proizilazi i iz procesa približavanja zemlje EU kao neminovnost usklađivanja nacionalne agrarne politike sa Zajedničkom agrarnom politikom EU (a time i transformacijom ove mere).
I na ovom primeru se može sagledati očigledan uticaj pravilno (ili pogrešno) formulisane državne politike na tokove u poljoprivredi. Svakako da nema rešenja tj. mera kojima će svi biti zadovoljni a pogotovo ga nema kada nema dovoljno finansijskih sredstava da se podrže svi koji se bave poljoprivredom. U takvim uslovima, kada para nema dovoljno, barem je potreban odgovoran pristup u formulisanju politike putem mera koje ne šalju pogrešne poruke proizvođačima i prerađivačima, nisu diskriminatorne i imaju uticaj na sektor koji ne remeti tržišne tokove.
