Izvor: B92, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav nam je zaista standard
Beograd -- Mnogi građani Srbije tvrde da je hrana i dalje luksuz i da se njihov standard nije mnogo poboljšao iako nema redova.
U Srbiji se više za hleb i mleko ne čeka u redovima, niti se benzin ili devize kupuju na ulici. Ipak, zvanični podaci o tome kako se zaista živi u Srbiji trenutno ne postoje. Više o tome znaće se tek krajem godine, kada će biti završeni rezultati prve ankete Republičkog zavoda za statistiku o životnom standardu građana Srbije.
Rafovi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u prodavnicama odavno više nisu prazni kao 90-ih, ali kupovina u Srbiji za mnoge građane i dalje više podseća na turistički obilazak izloga i prodavnica.
Svakog jutra u korpu mnogi, kako sami kažu, ubacuju samo hleb i mleko.
"Jad i beda, nemam zdravlja... Nemam ni zube, vidite"; "Jednom u dva meseca kupimo kokošku"; "Imam decu, trebalo bi da putujemo, da ih vodim u bioskop. Novca ima samo za kineske igračke" - neki su od karakterističnih odgovora građana.
Republički zavod za statistiku od 10. maja organizuje anketu o životnom standardu u Srbiji, kaže direktor Dragan Vukmirović. "RSZ prati i radi istraživanja na osnovu anketa o potrošnji, ali ta istraživanja nisu metodološki dobra za istraživanje standarda, tako da ćemo ovako dobiti set pitanja koja treba da ukažu na to kakav je standard građana", kaže on.
Prema podacima iz 2006, u Srbiji samo devet odsto ljudi živi ispod granice siromaštva.
Anketom Republičkog zavoda za statistiku biće obuhvaćeno 9.000 domaćinstava, i najsiromašnije i najugroženije grupe, a ispitanici će morati da popune 67 stranica o tome koliko i na šta troše novac svakog meseca.
Pitanja u anketi su iz oblasti demografije, migracije, stanovanja i trajnih dobara, socijalnog programa, zdravstvene zaštite, potrošnje neprehrambenih proizvoda i usluga, obrazovanja, poljoprivrede.
Podaci iz ankete biće uporedivi po međunarodnim standardima i činiće osnovu za planiranje aktivnosti za smanjenje siromaštva, posebno najsiromašnijih i socijalno ugroženih, kao što su deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbegla i interno raseljena lica, Romi.
Projekat koji su pomogli UNHCR, Britanski fond za razvoj i Svetska banka, koštaće pola miliona evra.
.jpg)
