Izvor: Politika, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafa poskupljuje u februaru
Promena cene biće minimalna, ne veća od pet odsto – kaže Milan Petrović, komercijalni direktor "Donkafea"
Gledanje u šolju, već od sledećeg meseca, biće manje pristupačno. Sudeći prema najavama proizvođača, kafedžije će izdvajati nekoliko dinara više za šoljicu svog omiljenog jutarnjeg napitka. Prema rečima Milana Petrovića, komercijalnog direktora "Donkafea", u njihovoj kompaniji će se pobrinuti da promena bude minimalna, ne veća od pet odsto.
– Trend >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rasta cena kafe na svetskom tržištu traje od prošle godine kada je rod bio izuzetno slab. Mi smo ove promene do sada pokrivali našim zalihama kao i povoljnim ugovorima sa dobavljačima. S obzirom na to da smo deo multinacionalne kompanije "Štraus Elit", koja je šesti po veličini proizvođač kafe na svetu, nismo morali da menjamo cene. Međutim, u skladu sa situacijom u kojoj cena kafe na svetskom tržištu već tako dugo raste, neminovno je da i kod nas dođe do promene – objasnio je Petrović razloge za poskupljenje. U konkurentskoj firmi – "Grand kafi", još ništa konkretno nisu mogli da kažu o poskupljenju osim toga da se ta tema ovih dana uveliko razmatra u kompaniji. Prema rečima Darije Tankosić, zadužene za odnose sa javnošću u ovoj firmi, trenutno se proverava kolike zalihe kafe ima ovaj proizvođač.
– Tek kada završimo analizu o stanju na tržištu kafe, moći ćemo da saopštimo preciznije podatke. Ono što možemo da obećamo je da naši potrošači neće bitno osetiti posledice promena na svetskom tržištu koje su očigledne – izjavila je Tankosićeva.
Cena kafe na svetskoj berzi početkom godine, prema izveštavanju svetskih novinskih agencija, uveliko "divlja". U Americi je već od 1. januara proključala cena, dok evropski proizvođači, takođe, razmišljaju da svojim potrošačima "zagorčaju" jutarnji ritual.
Samo cena "minasa", vrste kafe koja je u najvećem procentu sastavni deo recepture za crnu kafu koja se pije u našoj zemlji, skočila je u odnosu na prošlu godinu za čak 50 odsto.
Osnovni razlog poskupljenja, kako se pravdaju svetski proizvođači, jeste smanjenje zaliha, kao i deficit koji se očekuje u berbi kafe sledeće godine u Brazilu. Stručnjaci procenjuju da je ovogodišnja berba od 48 miliona vreća u ovoj zemlji, koja je sa više od 40 odsto proizvodnje i najveći svetski proizvođač kafe, bila izuzetno dobra. Međutim, velika suša tokom 2006. godine, prema oceni stranih medija, jasan je signal da će očekivani deficit za sledeću godinu iznositi 30 odsto.
Kada se tome doda podatak da je berba 2005/06. godine bila izuzetno loša, čime su zalihe bile svedene na istorijski nizak nivo, ovogodišnja dobra berba neće biti dovoljna da ga nadoknadi – objašnjavaju svetski proizvođači.
Bez obzira na ove izgovore, prosečnog potrošača u Srbiji teško je ubediti da je najava poskupljenja usred predizborne kampanje, korektan potez. Pogotovo ukoliko se zna da ekonomski deo još aktuelne vlasti stalno govori o stabilizaciji i mirovanju cena. Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača, prilično je sumnjičav prema obrazloženju koje su proizvođači servirali svojim mušterijama.
– Uzrok za poskupljenje je pre saznanje o nekoj očekivanoj inflaciji u toku godine nego poremećaji na svetskom tržištu kafe. Nedavno sam bio u Makedoniji i tamo su kafe naših proizvođača upola jevtinije nego kod nas. Poenta je u tome da dolazak velikih proizvođača nije uticao na smanjenje cena, kako se očekivalo. Tržište nije zaživelo kako treba i konkurencije nema. Umesto sniženja, proizvođačima je startna osnova bila zatečeni nivo cena – procenjuje Bogosavljević.
U maloprodaji kesica od sto grama kafe trenutno se prodaje po ceni nešto nižoj od 55 dinara. Poslednji put cene su za nekoliko dinara korigovane u februaru prošle godine. Poskupljenje je i tada bilo pravdano posledicama kretanja cena na svetskim berzama kafe. Veliko korigovanje cena poslednji put zabeleženo je sredinom avgusta 2004. godine. Kafedžijama je preselo kada se sa tadašnjih 30 dinara, zbog uvođenja dodatnih poreza od 40 odsto, cena približila cifri od bezmalo 50 dinara.
A. Nikolić
[objavljeno: 16.01.2007.]
.jpg)
