Izvor: B92, 20.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok kroz Srbiju tek 2015.
Moskva -- Rusija je puštanje u pogon gasovoda Južni tok, čiji deo treba da prođe kroz Srbiju, pomerila sa 2013. godine na 2015. godinu, piše danas moskovski Komersant.
Odlaganje gradnje Južnog toka i ranije je najavljivano
Krajem prošle nedelje šef ruske kompanij "Gasprom" Aleksej Miler je u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Moskvi vodio pregovore sa rukovodstvom rumunskih kompanija Transgas i Romgas. Izvori Komersanta tvrde da se razgovaralo o angažovanju Bukurešta u projektu Južni tok i o mogućnosti da Rumunija u tom projektu zameni Bugarsku.
Želja Gasproma da promeni maršrutu planiranog gasovoda svedoči da su na putu njegove realizacije nastali ozbiljni problemi.
Miler je u petak sa rumunskim ambasadorom Konstantinom Grigiriuom i direktorima Transgas i Romgasa Jonom Rusuom i Totom Franciskom razgovarao o isporuci gasa Rumuniji do 2030. godine. Kako je saopšteno u Gaspromu, razmotrene su "perspektive razvoja postojećih i stvaranja novih tranzitnih kapaciteta i saradnja u sferi podzemnog skladištenja gasa".
Izvor Komersanta tvrdi da se pregovori mogu pretočiti u ozbiljniji projekat – preusmeravanje preko Rumunije gasovoda Južni tok.
U januaru je potpisan međuvladin sporazum o izgradnji na bugarskoj teritoriji Južnog toka. Gasovod je trebalo da iz Rusije vodi u Bugarsku po dnu Crnog mora. Cena podvodnog dela premašuje 10 milijardi dolara.
Zatim je planirano da se maršruta cevi Južnog toka račva u dva kraka – preko Grčke po dnu Jadrana na jug Italije i preko Srbije i Mađarske u Austriju.
U Bugarskoj je ministar ekonomije i energetike Petar Dimitrov insistirao na pravu svojine bugarske strane na gasovod na teritoriji te države, na shemi tranzitnih tarifa i pravu na svojinu operatera projekta.
Izvor Komersanta tvrdi da vlasti Bugarske sada insistiraju na pripadnosti gasovoda državi, dok bi Gasprom hteo da ga oformi kao rusko vlasništvo. Slične teškoće nastale su na relaciji Gasprom – Srbija i Mađarska, piše Komersant.
Odluka Gasproma posledica je interesovanja Evrope za projekat Nabuko
Bugarska želi vlasništvo nad gasovodom
Osnovna prepreka na putu realizacije Južnog toka nipošto nije u odsustvu saradnje istočnoevropskih zemalja, već opšte nepoverenje Evropske unije prema Rusiji i Gaspromu, piše Komersant.
Na samitu EU 1. septembra, razmatrajući posledice rata u Gruziji, lideri evropskih zemalja jednoglasno su doneli odluku da diversifikuju izvore isporuka energoresursa.
Odlučili su da ulože maksimalne napore u cilju realizacije projekta gasovoda Nabuko, direktnog konkurenta Južnom toku, jer treba da isporučuje gas iz Kaspijskog mora u Evropu, mimo Rusije.
Transgas i bugarski Bulgargas su akcionari projekta Nabuko. Zato je, najverovatnije, osnovni cilj pregovora sa Rumunijom pokušaj da se privole Bukurešt ili Sofija da učestvuju u Južnom toku, a ne u Nabuku.
Izvor u Ministarstvu za energetiku Rusije potvrdio je Komersantu da se razmatra mogućnost da u projektu Južni tok Rumunija zameni Bugarsku.
Najpre je Rumunija razmatrana kao alternativa Srbiji. Međutim, u proteklih šest meseci su sve zakonodavne prepreke u odnosima izmedju Srbije i Rusije u okvirima severnog dela Južnog toka otklonjene, piše Komersant.
Eksperti smatraju ideju o preusmeravanju Južnog toka u Rumuniju ekonomski rentabilnijom. Tvrdi se da je put preko Crnog mora do Rumunije 100 kilometara kraći nego do Bugarske, što znači da je 12 odsto jeftiniji.
U "Gaspromovom" generalnom planu razvoja gasne industrije Rusije do 2030. je datum uvođenja u eksploataciju "Južnog toka" pomeren sa 2013, na 2015. godinu. Dodatne poteškoće realizaciji tog projekta , kao i projekta "Nabuko", pričinjava sadašnja finansijska kriza u svetu, zaključio je "Komersant".
