Izvor: B92, 31.Maj.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južni tok dobar za Srbiju
London -- Energetska saradnja Rusije i Srbije i izgradnja gasovoda Južni tok je dobra za Beograd, jer je prirodni gas u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama Evrope, kaže Branko Terzić.
Ugovor o gasovodu Srbiji donosi mnogostruke koristi, smatra Terzić
Američki energetski stručnjak Branko Terzić je objasnio je da je razlog za skuplji gas to što se Srbija tim energentom snabdeva iz samo jednog pravca, iz Mađarske, i da će novi gasovod to promeniti. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Uz to, predviđena je izgradnja novih skladišta gasa, što će Srbiji omogućiti da zimi, kada su cene najviše, koristi jeftiniji zemni gas iz rezervi. Tu su još i naplata tranzitnih taksi i beneficirane cene ruskog gasa. Sve u svemu, ne ulazeći u cenu celog paketa, taj ugovor Srbiji donosi mnogostruke koristi", rekao je Terzić energetski ekspert iz konsultantske firme Deloit za BBC.
Govoreći o pozadina energetske krize u Evropi i svetu, on je kazao da treba razlikovati kratkoročna od dugoročnih poskupljenja nafte.
"Na kratkoročan rast cena utiču razni faktori, kao što su berzanski špekulanti, političke krize, prirodne katastrofe i kvarovi na postrojenjima. Na duži rok, nafta poskupljuje zbog suštinskih promena u svetu energetike. Tu se prevashodno radi o ubrzanom razvoju delova sveta koji su do juče spadali u nerazvijena područja. Tu pre svega mislim na Kinu i Indiju, ali i na Indoneziju, koja je od izvoznika postala uvoznik nafte", naveo je Terzić.
Terzić očekuje stabilizaciju cena nafte
Američki stručnjak srpskog porekla ukazao je da je proizvodnja nafte i gasa porasla, ali nedovoljno u odnosu na tražnju, i da je eksploatacija nafte iz novih nalazišta sve skuplja. On smatra da je cena od 135 dolara za barel proizvod trenutnih okolnosti.
"Možda će, kratkoročno gledano, još porasti, ali na dugi rok očekujem da će se stabilizovati na nešto razumnijem nivou, bližem realnim troškovima proizvodnje. Taj razumniji nivo, prema procenama generalnih direktora najvećih naftnih kompanija, kreće se negde oko 70 do 80 dolara za barel", rekao je Terzić.
Dok se to ne dogodi, prema njegovom mišljenju, vlade evropskih zemalja suočenih sa protestima gradjana zbog skupog goriva, moraće da razmisle o smanjenju akciza i poreza. Građani će, pak, a to se već događa u SAD, morati da voze manje i ekonomičnije automobile, odnosno da se više oslanjaju na gradski prevoz i železnicu.
"Cene će uticati na tražnju; sa opadanjem tražnje, povećavaće se količina nafte na tržištu i to bi trebalo da obuzda rast cena. No, taj proces zahteva vreme", zaključio je Terzić.
