Izvor: B92, 06.Okt.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još bez nedeljne uplate pazara
Beograd -- Predlog vlade da se promeni propis kojim se novac svakodnevno nosi u banku, što privrednike godišnje košta skoro 40 miliona evra, još nije stigao u parlament.
Ako bi se pazar uplaćivao jednom sedmično a ne svakog dana, privreda bi godišnje uštedela oko 39,3 miliona evra.
Ovu preporuku Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, svrstanu u red onih koje donose najveću uštedu Vlada Srbije je usvojila u martu.
Ona je tek sada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u procedure i trgovci će u najoptimističnijoj varijanti tek za mesec ili dva u banku odlaziti jednom u sedam dana.
Da se pazar ne bi uplaćivao svakodnevno, potrebno je izmeniti Zakon o platnom prometu. Ministarstvo finansija pripremilo je izmene i dopune ovog propisa i očekuju da će tekst, koji donosi niz novina, u narednih mesec dana biti prosleđen Skupštini na usvajanje.
Uzevši u obzir zahtev privrednika i preporuku Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, pisci zakona su presekli – pazar će se uplaćivati jednom u sedam radnih dana. Pa će i ušteda biti veća.
Ovo je jedna od 217 preporuka koje se sprovode ili će tek biti sprovedena. Giljotina propisa je trebalo da bude okončana do kraja juna, a jedan od glavnih razloga što ona još traje jesu kratki rokovi za izmenu i dopune zakona, neophodnih za sprovođenje preporuka. To je glavni argument ministarstava i državnih organa. Oni često navode da je, osim zakonske procedure koja podrazumeva prikupljanje mišljenja svih ministarstava koja imaju bilo kakvog dodira sa tim zakonom, bitna karika u sprovođenju reforme propisa i Skupština.
Stručnjak Fonda za razvoj ekonomske nauke Milan Zelović, analizirajući troškove svakodnevne uplate pazara,došao je do računice da odlazak u banku više od jednom nedeljno košta privredu oko 4,2 milijarde dinara na godišnjem nivou.
Taj visoki iznos za koji bi recimo mogao da se sagradi jedan skroman most, zapravo predstavlja trošak učestalih odlazaka u banku. Ukoliko bi se pazar uplaćivao mesečno, uštedelo bi se oko 3,3 milijarde dinara. Međutim, privrednici su skrenuli pažnju da ta opcija nije dobra jer ako se pare u kešu čuvaju predugo rastu drugi troškovi (kao što je čuvanje gotovine i pristupa likvidnosti centrala preduzeća).
Na jednom od skupova posvećenih reformi propisa letos je i predstavnik Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, koja je inače propisala rokove, potvrdio da su oni kratki.
Ipak, Upravni odbor Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) smatra da vremena za čekanje nema i da giljotinu propisa treba što pre okončati. Ova organizacija, koja je uključena u reformu, predlaže da se uvede pravilo da ministri na svakih nekoliko meseci podnose izveštaje premijeru, koje bi istovremeno dostavili i medijima. A potom da na zajedničkom javnom sastanku premijera, ministara i novinara odgovaraju na pitanja. Jer jedino tako mogu da se nateraju ministarstva da budu ažurnija.
Pratite specijal: NIS na berzi
