Izvor: B92, 01.Feb.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još bez najavljenih otpuštanja
Beograd -- Mesec dana od kada je istekao rok za otpuštanja u državnoj administraciji, od najavljenih tri i po hiljade, posao izgubilo stotinak zaposlenih.
U januaru je na osnovu dogovora sa MMF bez posla trebalo da ostane 3.400 zaposlenih u državnoj administraciji. Međutim, odlukom Vlade rok je pomeren za februar i kako nadležni tvrde više neće biti odlaganja. Jedino ministarstvo koje je smanjilo broj zaposlenih u predviđenom roku je Ministarstvo ekonomije.
Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je reč o najvećoj tajni o kojoj ne sme da se obaveštava javnost , odvija se otpuštanje radnika u državnoj administraciji. Skoro niko iz ministarstava nije želeo pred kamerama da govori da li su počeli da sprovode plan racionalizacije i da sastavljaju spisak prekobrojnih.
Jedino je Ministarstvo ekonomije do sada smanjilo broj zaposlenih, i to za 70 ljudi. Tako, od ovog meseca, u Ministarstvu ekonomije maksimalan broj zaposlenih biće 310 stalno zaposlenih i 31 po ugovoru.
U Ministarstvu energetike tvrde da su predali spisak. Ukinuli su sektore za javna preduzeća i za međunarodnu saradnju. Koliko će novom raspodelom radnih mesta uštedeti kažu da nisu izračunali.
„Prema tom novom pravilniku smanjili smo broj lica po ugovoru za sedam i broj lica koji su stalno zaposleni za dva. Činjenica je da u narednom periodu očekujemo ozbiljna ulaganja u neke sektore, a da radimo sa malim brojem ljudi. Mišljenja smo da u budućim sistematizacijama treba da se vodi računa o specifičnostima pojedinih sektora", kaže Milan Budimir iz Ministarstva energetike.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković tvrdi da kod njega nema viška, već manjka zaposlenih i najavljuje zapošljavanje još pet ljudi.
Iz Ministarstva finansija su nas pisanim putem obavestili da ubrzano rade na planovima sistematizacije radnih mesta i da će posle toga dati mišljenje o reformi državne uprave.
Ni u lokalnim sredinama, gde je najviše prekobrojnih, otpuštanja još nisu počela. U Kragujevcu kažu da tek sada rade anketiranje.
„Ostali deo ćemo završiti tako što ćemo izmestiti sve one poslove koji ne spadaju u čistu upravu. Njih ćemo izmestiti u preduzeća koja se time bave, mislim na pomoćne manipulativne poslove, poslove higijene", kaže sekretar Gradskog veća Kraguejvca Zlatko Milić.
U Leskovcu ni ne kriju da tri četvrtine priliva u budžet ide na plate zaposlenih.
Zakon predviđa i da se smanje državni troškovi za plate zaposlenih u raznim agencijama, Fondu Penzijsko invalidskog osiguranja i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO).
Direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović navodi da je, posle dobrovoljnog odlaska 330 zaposlenih do 31. decembra, ostalo da se uruči još 40-ak otkaza.
"Mi smo postupili po Zakonu i zaključku Vlade i 330 ljudi je već otišlo iz RZZO-a. To donosi mnoge poteškoće u radu jer mi nismo imali višak ljudi i oni koji su otišli nisu ravnomerno raspoređeni jer je to bilo na bazi dobrovoljnog odaska tako da sa pojedine filijale imaju manjak zaposlenih”, kaže Vukajlovićeva.
Glavni kriterijum za otpuštanje je giljotina propisa, jer su pojednostavljenjem administrativnih postupaka i smanjenjem broja šaltera mnoga izmišljena radna mesta i ukinuta, kažu u vladi. Ipak, koliko će otpuštanjem biti ušteđeno novca u bužetu niko ne zna tačno da kaže.
