Izvor: B92, 25.Maj.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još bez kredita za poljoprivrednike
Beograd -- Iako je vlada usvojila uredbu o subvencionisanim kreditima za poljoprivrednike, nije poznato kada će oni moći da uzmu kredite koji su im neophodni.
Paori naime, nemaju šta da traže u bankama jer one još nisu potpisale ugovore s resornim ministarstvom, jer nisu obavljene potrebne "predradnje", odnosno nije donet program kojim se određuje način sprovođenja uredbe.
To je potvrđeno u nekoliko banka koje su lane učestvovale u subvencionisanju kredita za poljopoprivredu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Vlada Srbije bi danas trebalo da usvojiti uredbu kojom će ograničiti subvencije poljoprivrednicima sa 100 na 10 hektara zemljišta, saznaje Press. Novac koji će tako biti ušteđen biće usmeren u dodatne podsticaje, kredite za agrar i subvencije u drugim oblastima. Država je prošle godine na subvencionisanje poljoprivrednika potrošila 120 miliona evra, međutim, u Vladi i resornom ministarstvu ocenili su da tako velika ulaganja nisu dala očekivane rezultate, odnosno nisu povećala proizvodnju po hektaru. Ovu agrarnu meru u 2010, koristilo je 74.000 poljoprivrednika koji su dobijali 14.000 dinara po hektaru. Među njima ih je oko 55.000 obrađivalo zemljište površine do 10 hekatra.
U bankama su naveli da poljoprivrednici danas ne mogu da podnose zahteve po uredbi o subvencionisanim kreditima, a ne zna se ni kada će moći jer to zavisi od toga kada će biti obnarodovan program i potpisani ugovori s ministarstvom. Još uvek se ne zna ni koliko će banaka davati zajmove.
Inače, to je jedina uredba koju je Vlada Srbije usvojila a tiče se agrara,i to hitno, na telefonskoj sednici. Koliko se Vladi SRbije žurilo i koliko joj je zapravo bilo stalo da zajmovi što pre dođu do poljoprivrednika - vidimo sad.
Uredba o podsticanju poljoprivredne proizvodnje putem kreditne podrške kroz subvencionisanje dela kamatne stope u 2011. godini objavljena je u „Službenom glasniku” 17. maja, a osam dana nakon toga trebalo je da počne da se primenjuje.
Inače, reč je o subvencionisanju kamatne stope na dinarske kredite poljoprivredi i više nema podele na kratkoročne, koji su bili vezani za domaću valutu i dugoročne kredite, dosad vezanim za evro.
Ovi se krediti odobravaju na period do tri godine, pri čemu je efektivna kamatna stopa osam odsto godišnje. Podsetimo, lane je kamatna stopa bila pet posto, a ranijih godina i niža. Ukupno će za te namene iz budžeta biti izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara. Recimo da su 2004. godine u iste svrhe date 3,4 milijarde dinara, a da se ta suma u kreditnom fondu narednih godina uvećavala. Maksimalni iznos pojedinačnog zajma biće do pet miliona dinara.
