Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jun.2009, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Teško ćemo ispuniti kriterijume MMF-a
BEOGRAD - Već sada je izvesno da će Srbija teško ispuniti kriterijume MMF-a, koji se pre svega odnose na deficit budžeta u prvoj polovini godine, izjavio je guverner Narodne banke Radovan Jelašić. To dovodi u pitanje povlačenje druge tranše kredita, koje je sa MMf-om dogovoreno u maju.
Narodna banka Srbije preduzeće konkretne mere na podsticanju dobrih poslovnih običaja banaka, tako što će detaljnije odrediti šta se smatra pod minimumom standardnih uslova poslovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koje banke primenjuju prema klijentima, najavio je danas guverner NBS Radovan Jelašić.
"Takvim propisom, koji će biti u primeni od septembra, podsticaće se dobri poslovni običaji i utvrditi šta se smatra minimumom standardnih uslova poslovanja koje banke primenjuju prema klijentima", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare.
On je objasnio da će banke imati obavezu da za sve vrste kredita preciziraju valutu u kojoj je kredit indeksiran i kurs po kome se obračunava i naplaćuje, kao i iznos i vrstu kamatne stope, obračun kamata, rokove, uslove i način izmene varijabilne kamate tokom otplate kredita.
Ugovorima će morati da se definišu i uslovi prevremene otplate kredita i način obračuna naknade za tu uslugu.
Obaveza banaka biće, kako je naglasio Jelašić, da ti podaci budu dostupni klijentima pre zaključenja ugovora o kreditu, kao i da za postojeće kredite obaveštavaju klijente o izmenama koje moraju da budu u skladu sa ugovorom.
Komentarišući retroaktivno povećanje kamatnih stopa koje nije predviđeno ugovorom, o čemu u NBS stižu žalbe klijenta banaka, guverner je rekao da je to suprotno dobroj, fer i transparentnoj bankarskoj praksi, odnosno da je, zavisno od ugovora, nezakonito.
"Izgovor banaka za povećanje marže na odobrene kredite zbog povećanja premije rizika je neopravdan. Banke su dugoročne pozajmice finansirale iz kratkoročnih izvora", naglasio je Jelašić.
On je dodao da očekuje da banke uvaže preporuku NBS i retroaktivno promene odluku o povećanju marži i na osnovu toga povećanje kamata na ranije ugovorene kredite.
NBS će, kako je najavio, i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.
Guverner je potvrdio da će centralna banka podržavati klijente banaka u eventualnom sudskom sporu za obeštećenje zbog nezakonitog podizanja kamata i menjanja uslova otplate kredita.
Prema računici NBS, imajući u vidu pojeftinjenje zaduživanja u inostranstvu, od kraja prošle godine bilo je jedino opravdano da banke smanje kamatne stope, tako su imale dodatnu zaradu od povećanja marži.
Planirani budžetski deficit teško održiv
On je upozorio da je već sada izvesno da će Srbija "jako teško" ispuniti kriterijum Međunarodnog monetarnog fonda o konsolidovanom budžetskom deficitu na kraju juna ove godine.
Jelašić je podsetio da je prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om Srbija preuzela određene obaveze i ukoliko one ne budu ispunjene, druga tranša kredita od te međunarodne finansijske institucije neće biti automatski povučena, tako da će to biti glavna tema pregovora sa delegacijom MMF-a krajem avgusta.
Guverner je na konferenciji za novinare ukazao i da je pored povoljnijeg ambijenta i mera vlade i NBS, ekonomski rast i dalje u negativnoj zoni i pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće veći od dva odsto.
Jelašić je napomenuo i da oko milijardu evra kredita čeka na povlačenje iz inostranstva, u ukoliko se to ne dogodi u narednih nekoliko sedmica, i ova infrastrukturna građevinska sezona će biti izgubljena.
On je naglasio da je NBS odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 14 na 13 odsto donela na osnovu pada tražnje, uslovljene padom zarada, usporavanjem kreditne aktivnosti i uzdržavanjem od investiranja, kao i na osnovu pada ekonomske aktivnosti, koji nije privremen i deluje dezinflatorno.
Jelašić je ukazao da su inflatorna očekivanja stabilizovana i pored relativno visokog rasta cena u poslednja dva meseca, a smanjen je i pritisak na kurs dinara, posle aranžmana sa MMF-om.
Prema njegovim rečima, potencijalni rizici su što se efekti restriktivnih mera fiskalne politike još ne mogu sagledati, zatim što pad ekonomske aktivnosti i budžetskih prihoda mogu biti niži od planiranih, a rast regulisanih cena može da ugrozi ostvarenje ciljane stope inflacije.
Jelašić je ocenio da će majska inflacija biti oko 1,4 odsto, zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i rasta regulisanih cena, a međugodišnja inflacija u tom mesecu biće oko 8,4 odsto.
U trećem tromesečju ove godine očekuje se znatan pad ukupne inflacije, na 0,4 odsto, a na usporavanje inflacije najviše će uticati pad cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta regulisanih cena, rekao je guverner.
On je napomenuo i da efekti zamrzavanja zarada i penzija do kraja 2010. godine znače njihovo realno smanjenje za oko 12 odsto, ukoliko inflacija bude po planu, a u slučaju njenog povećanja pad kupovne moći će biti još veći.
Jelašić je naveo i da se kreditna aktivnost banaka prema stanovništvu usporava, a minimalno raste prema preduzećima, kao i da odobravanje kredita uz podršku vlade tek treba da da rezultate.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
