Izvor: Blic, 17.Jun.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Proevropska vlada nužna, ali ne i dovoljna
Da bi Narodna banka Srbije razmatrala relaksiranje monetarne politike stvaranje proevropske vlade je nužan, ali ne i dovoljan preduslov jer se mora videti kakvu će ekonomsku politiku voditi ta vlada, izjavio je danas guverner NBS Radovan Jelašić.
Jelašić je u izjavi novinarima precizirao da će se ekonomska poltika buduće vlade videti po budžetu, koji bude napravila za drugu polovinu ove godine, ističući da nikad nije kasno da se počne sa reformama.
"Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dan je skup, svaki dan košta, i svaki dan, čim duže traje vremenski period sa dvocifrenom inflacijom, tim će biti skuplje da se sve to vrati nazad na jednocifrenu inflaciju", naglasio je guverner.
On je ukazao da bi buduća vlada trebalo da napravi reformski budžet, odnosno da se zadrži u obimu u kojem je bio originalno planiran za 2008. godinu, a taj budžet je predvideo rashode koji se prilagođavaju porastu cena od svega 6,5 odsto, pošto je to bila planirana inflacija, kao i da ubrza reforme velikih javnih preduzeća.
Jelašić je napomenuo da će, koliko će inflacija odstupiti od planirane, zavisiti skoro isključivo od rashodne strane budžeta, da li će vlada da zadrži rashode na prvobitno planiranim "ili ćemo povećati rashode pod izgovorom desila se inflacija", čime se pravi dodatni korak u inflatornu spiralu.
Prema njegovim rečima, u prvih pet meseci budžet je na prihodnoj strani profitirao od više stope inflacije preko poreza na dodatnu vrednost i prihoda od carina, pošto uvoz raste, dok rashodi još nisu prilagođeni višoj stopi inflacije, "ali na rashodnoj strani će isto tako morati da se plati danak, pitanje je samo da li će se to uraditi ili ne".
Jelašić je podsetio da ako u većoj meri rastu cene biće potrebno u većoj meri da se prilagođavaju penzije, pa se postavlja pitanje da li će rashodna strana biti na nivou na kojem je prvobitno planirano.
Inflacija u maju 1,8 odsto
Inflacija u maju u Srbiji, prema metodologiji Evropske unije, bila je 1,8 odsto, a godišnji rast potrošačkih cena dostigao je 14,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Kako se navodi u saopštenju, u maju su najviše poskupeli hrana i bezalkoholna pića, za koje je potrebno izdvojiti 3,8 odsto više novca nego u aprilu. Proizvodi i usluge u transportu poskupeli su 1,3 odsto u maju, zbog povećanja cene naftnih derivata, usluge u restoranima i hotelima su povećane jedan odsto, a cene ostalih proizvoda nisu bitnije promenjene, naveo je Zavod. Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.
