Izvor: B92, 12.Avg.2009, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelašić: Još 500 mil. dolara od MMF
Beograd -- Odobravanje većeg budžetskog deficita od strane Međunarodnog monetarnog fonda, samo je kratkoročna mera koja omogućava preživljavanje do kraja godine.
Bez ozbiljnijih poteza, kao što je otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru i smanjivanje svih ostalih davanja iz budžeta, sledeća godina biće paklena - smatraju ekonomisti, a prenosi Blic.
Vlada Srbije sprema se da zatraži veći budžetski deficit od MMF-a, ali je svesna da će morati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da ponudi nešto zauzvrat. Za sada je to otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru, koje nailazi na otpor stranaka jer niko ne želi da izgubi glasače.
Blicu je u Vladi Srbije potvrđeno da su sva nadležna ministarstva dobila nalog od premijera Mirka Cvetkovića da pripreme predloge za platformu za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i za prateći paket mera.
„Najinteresantniji sektori za kresanje troškova su državna uprava, prosveta, zdravstvo, kultura i sport. Ali čak i u prosveti, gde ministar priznaje da ima viška zaposlenih, ne sme da se spomene reč „otpuštanje” jer je u igri veliki politički ulog. Niko ne želi da otpušta u svom sektoru jer to smanjuje broj glasača”, kaže dobro upućeni sagovornik Blica iz Vlade Srbije.
Bajec: Porez jedini lek
Ne vidim drugi način kako da se pokriju rupe u budžetu osim povećanja PDV-a, kaže za Novosti profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec i dodaje da je srpskoj vladi ostalo vrlo malo manevarskog prostora za rešavanje problema budžetskog deficita pred dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beograd krajem avgusta. „Znam da, strogo ekonomski gledano, povećanje poreza na dodatu vrednost nije srećno rešenje, ali šta je alternativa”, pita se Bajec i podseća da nema podrške ni za solidarni porez, a „Vlada Srbije ne može da se zadužuje u beskraj”.
Drugi izvor iz Nemanjine 11 objašnjava da Vlada pokušava da pronađe rešenje kako da se redovni izdaci „upodobe” trajno smanjenim javnim prihodima. „To podrazumeva ozbiljnu racionalizaciju, od prosvete, preko zdravstva do javnih preduzeća i državne uprave. Povećanje PDV bi kratkoročno rešilo problem, ali Srbija bi bila sve manje konkurentna”, upozorava naš sagovornik.
Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da u ovom sektoru nema viška zaposlenih, što pokazuju analize stranih konsultanata. On navodi da je od 2006. godine iz zdravstva otišlo oko 15 hiljada radnika. „U zdravstvu se sprovodi restriktivna politika zapošljavanja. Svaka ustanova mora da se preispita da nije preterala kod zapošljavanja na određeno”, objašnjava on.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je MMF fleksibilniji zbog ekonomske krize koju svet odavno nije video. Zbog toga je moguće da nam odobre veći budžetski deficit. To, međutim, nama puno ne znači jer i ako preživimo ovu godinu sledeća će biti veoma teška.
MMF će reći "ne" Srbiji?
Sa druge strane, direktorka "Ekonomist medija grupe" Biljana Stepanović smatra da Vlada pregovore sa MMF ne shvata ozbiljno. Prema njenoj oceni, zahtevi za povećanje deficita i otpuštanje u javnom sektoru samo su spisak lepih želja.
"Ide se linijom manjeg otpora ako vi tražite povećanje deficita. To je najlakše. To je kao u domaćinstvu. Vi možete da trošite više nego što zarađujete, time što povećavate dugove. Isto je i sa Vladom. Ona, čini mi se, gleda da preživi ovu opštu krizu, da poveća budžetski deficit i da računa da će nešto pozitivno da se desi u budućnosti", kaže ona.
Stepanović kaže da „MMF, sa druge strane, gleda svoj novac koji će da pozajmi i koliko je realno da on bude i vraćen? MMF neće da vam pozajmi novac ako ga niste ubedili da ćete sutra biti u stanju taj novac da vratite".
Direktorka "Ekonomist medija grupe" smatra da pregovori sa MMF moraju uspeti. "U suprotnom, cela makroekonomska stabilnost dolazi u pitanje. Niti će biti novca za isplate koje su potrebne, niti da se brani stabilan kurs i inflacija. To Vlada ne bi smela sebi da dozvoli", upozorava ona.
