Izvor: Blic, 20.Okt.2015, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna agencija za ceo državni IT
Kabinet premijera Srbije formirao posebnu radnu grupu koja razmatra ideju da posebna agencija radi sve informačke poslove za državnu upravu, rečeno je u Privrednoj komori Beograda.
Direktor Direkcije za elektronsku upravu, Dušan Stojanović, naveo je da u IT sektoru postoji negativna selekcija, jer informatičarima državna uprava služi kao odskočna daska i mesto na kome stiču neophodna iskustva posle čega odlaze u druge sektore gde su plaćeni dva ili tri puta više. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Što se konkretnih primedbi na katalog tiče, načelnik Informatike u Institutu za javno zdravlje Batut Ivan Ivanović, rekao je da je zahtev da informatičar u zdravstvu mora da ima četiri godine iskustva kontraproduktivan, jer samo mlad čovek, početnik ima motiva da se obuči i oblikuje kroz zdravstveni sistem, navedeno je u saopštenju Privredne komore Beograda.
Na okruglom stolu o predlogu kataloga radnih mesta u oblasti informatike u javnom sektoru, Stojanović je naveo primer agencije za informatički autsorcing u Austriji, koja zapošljava 1.200 najboljih stručnjaka i ima godišnji obrt od oko 250 miliona evra, ali i učestvuje u nacionalnom IT tržištu sa 55 odsto, čime, kako je ocenio, neće biti ugrožena konkurentnost ostalih učesnika na tržištu.
Savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Vladimir Mihajlović, rekao je da se priprema radna verzija kataloga sa sedam poglavlja, koja obuhvataju oko 500.000 zaposlenih u državnoj administraciji. Primedbe i sugestije će biti unete u nacrt finalne verzije ovog kataloga o kome će se tek voditi javna rasprava, istakao je on.
Katalog obuhvata poslove u zdravstvu, prosveti, socijalnoj zaštiti, kulturi, sportu, državnoj administraciji i jedinicama lokalne samouprave, a sačinjen je na osnovu analiza, pravilnika, sistematizacija i drugih dokumenata, rekao je Mihajlović.
Ovakav dokument je po prvi put urađen u Srbiji, opise i nazive radnih mesta daje sama struka, pa tako postoje radna mesta u osnovnoj delatnosti i generička radna mesta, koja se odnose na sve drugo što nije osnovna delatnost, istakao je Mihajlović.
