Izvor: B92, 05.Mar.2018, 14:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Javni dug u narednih 5 godina ispod 50%"

Kopaonik -- Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da je uravnoteženost budžeta postignuta strukturno i trajno, a ne preko jednokratnih prihoda ili rashoda.

Petrović je kazao da je održanje te ravnoteže moguće i u narednih pet godina uz uvođenje određenih fiskalnih pravila, uključujući ograničenje udela koji plate, penzije i zarade javnog sektora imaju u BDP-u.

"Udeo plata i penzija u onome što se proizvede za godinu dana ne treba da bude viši >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 11 odsto, a učešće zarada u javnom sektoru ne više od osam procenata", rekao je Petrović na panelu "Program strukturnih reformi Srbije" na Kopaonik biznis forumu.

Prema njegovim rečima, rast plata i penzija treba da prati ekonomsku snagu zemlje, tako da ako je realni rast privrede 3,5-4,0 procenta znači da bi toliko mogle da se povećaju plate i penzije nominalno, naravno uvećane za stopu inflacije, objasnio je on.

Uravnoteženi budžet je, kako kaže moguć i nije restriktivan jer otvara prostor za dodatna trošenja u narednim godina zato što će se smanjivati subvencije za državna i javna preduzeća pod uslovom da reforme u tom sektoru i sprovedu.

Drugi izvor ušteda vidi u smanjenju kamatnih stopa za zaduživanje države koje će uslediti sa padom javnog duga usled uravnoteženog budžeta.

Petrović je ocenio da će se javni dug zemlje smanjiti u narednih pet godina sa sadašnjih nešto malo iznad 60 procenata na ispod 50 odsto ili na 45 odsto zajedno sa restitucijom, što je prema mišljenju Fiskalnog saveta gornja granica za privrede kao što je srpska.

"Uravnotežen budžetski deficit svake godine smanjuje dug za oko 2,5 procentnih poena. Kretanje deviznih kurseva koje se odrazilo na smanjenje javnog duga može da nas zavara... Mi treba da sledimo fundamentalnu determinantu obaranja duga - a to je uravnotežen deficit", poručio je on.

Kako je kazao, to će uticati i na rizik i na kreditni rejting zemlje kroz smanjenje kamata i za državu i za privredu, što je kanal preko koga će se povećati investicije u privredu i poboljšati "ovaj anemičan privredni rast".

Predsednik Fiskalnog saveta je ukazao da Rumunija i Bugarska, koje nisu toliko različite od nas, imaju već investicioni rejting, što je dodatni razlog zašto bi aktuelna fiskalna politika koja je fokusirana na snažno smanjenje duga bila potrebna.

Među fiskalna pravila za koja se zauzeo, pored ograničavanja plata i penzija u BDP-u, ubrojao je i limitiranje javnog duga u BDP-u na ispod 50 odsto, kao i "zakucavanje" budžetskog deficita u narednih pet do 10 godina kroz zakon.

Petrović je ocenio da je država već puno preuzela na svoja leđa kada je reč o dugovima javnih preduzeća, zbog čega je pod hitno potrebna njihova privatizacija i pronalaženje strateških partnera.

"Rudarsko-topioničarski basen 'Bor' treba što pre privatizovati. Petrohemiju isto tako. Tržisni uslovi su dobri da to može sada da se uradi", rekao je Petrović.

Kod javnih preduzeća, kao što su EPS i lokalna javna preduzeća, treba da dođe do povećanja njihove efikasnosti i modernizacije, jer samo tako reformisana preduzeća mogu da generišu investicije i da budu značajan pokretač privrednog rasta, ocenio je on.

Fiskalni savet je, u svojoj analizi iz juna prošle godine, ukazao na to da postoji ogroman prostor za značajno restrukturiranje tih preduzeća, što bi, kako je naveo, doprinelo smanjenju subvencija koje dobijaju i gubitaka koji prave.

"Put je da se ta preduzeća zategnu i da počnu efikasno sada da funkcionišu", naveo je Petrović.

Država bi, kako dodaje, trebalo da omogući veći prostor privatnom sektoru kako bi on u budućnosti povukao privredni rast. "Za to je, međutim, potrebno dati ravnopravne uslove da bi i oni mogli da investiraju", izjavio je on.

Nastavak na B92...