Izvor: B92, 06.Feb.2015, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Javni dug nazidale kursne razlike"

Javni dug Srbije je pod kontrolom, jer država ima dovoljno sredstava da servisira obaveze po tom osnovu, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.

"Javni dug po kursevima sa kraja 2012. godine, bez kursnih razlika koje su se dogodile u poslednje vreme, iznosi 65,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a sa kusnim razlikama to je pet odsto više", kazao je Vujović na konferenciji za novinare.

On je stanje javnog duga Srbije i njegovo učešće u BDP-u ocenio kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "solidan rezultat".

"Trenutni nivo učešća javnog duga u BDP-u izlazi iz okvira postavljenih u Zakonu o budžetskom sistemu, ali u poređenju sa dinamikom duga koje su imale uporedive zemlje u okruženju i Evropi to je solidan rezultat", kazao je ministar finansija i naveo da su neke zemlje prešle učešće duga u BDP od 80 i 100 odsto.

Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi na dobrom putu da pre očekivanog pristupanja EU zadovolji Mastrihtske kriteterijum duga.

Kako je precizirao, povećanje javnog duga je posledica kursnih razlika, odnosno jačanju dolara u odnosu na evro.

"Dolarski dug, od koga potiču te kursne razlike, gotovo je nepromenjen, jer je bio 8,6 milijardi dolara, a sada je 100 miliona dolara veći", rekao je on.

Dodao je da je likvidnost države u dolarima dovoljna da se servisiraju obaveze u narednom periodu i istakao da "sa stanovišta servisiranja duga Srbija kursne razlike neće osetiti u narednih godinu-dve najmanje".

Vujović je podsetio da je dug Srbije oko 22 odsto u dinarima, a ostatak su evri i dolari.

"Srbija već nekoliko godina pokušava da smanji trošak duga, odnosno kamatne stope po kojima se zadužuje i da produži ročnost duga i ta tendencija se nastavlja u ovoj godini", kazao je ministar finansija.

Naglasio je da Srbija povećava procenat dugoročnih zaduženja koja olakšavaju servisiranje dugova i vraćanje glavnice, ali i odražava poverenje međunarodnih tržišta u srpsku privredu.

"Samo pre dve-tri godine, Srbija nije imala hartije od sedam i deset godina, a kamatne stope su u proseku bile tri do pet odsto više nego što se plaća danas", rekao je on i dodao da Srbija ukoliko bude potrebno ima prostora za dodatno zaduživanje.

Vujović je kazao da će država i u budućoj politici zaduživanja voditi računa po kojim cenama se zadužuje, na koje rokove i u kojim valutama.

"Tendencija i želja je da se od rizika koji se mogu očekivati na međunarodnom tržištu Srbija zaštiti tako što će se više zaduživati u dinarima", rekao je on.

Nastavak na B92...