Izvor: Politika, 16.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javne nabavke na meti revizora
Rizično područje jesu i budžetske dotacije. – Kako funkcioniše norveška državna revizorska institucija stara dvesta godina
Dok srpski poreski obveznici još ne znaju ko je i kako prošle godine trošio novac iz državne kase, norveški mogu da budu sasvim spokojni. Kancelarija državnog revizora Norveške već je završila finansijsku reviziju budžeta za 2008. godinu i izveštaj predala parlamentu, a posle nekoliko meseci markiranja rizika i planiranja, već kontroliše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokove i trošenje novca iz ovogodišnjeg budžeta.
– Veliki deo posla biće završen već na jesen i čim vlada u decembru predloži novi budžet i do sredine januara zatvori ovogodišnje knjige, revizija će ući u završnicu. Revizori će već do kraja marta 2010. parlamentu podneti izveštaj o završnom računu budžeta za 2009. I tako ukrug, već dvesta godina – objašnjavaju Knut Lijen i Bjorn Langerud iz Kancelarije norveškog državnog revizora.
Proteklih nedelju dana sa svojim kolegama oni su boravili u Beogradu kao ekspertska podrška osnivanju srpske državne revizorske institucije, ali i da bi svojim kolegama pomogli u poslednjim pripremama za početak prve državne revizije našeg budžeta koja će početi, kako je najavljeno, u ponedeljak 18. maja.
Ako je suditi po oceni norveških stručnjaka da su srpski državni revizori odlično prepoznali i markirali potencijalna rizična područja u trošenju državnog novca i dobro isplanirali predstojeću reviziju (što je osnova za uspešnu kontrolu), oni budžetski korisnici koji su sa umišljajem pravili greške i trošili novac poreskih obveznika mimo propisa i pravila imaju razloga za strah.
Mada će se srpski revizori, kako objašnjavaju, držati svetog revizorskog pravila da dok traje kontrola u javnost ne iznose i ne komentarišu nalaze, sudeći po norveškom i iskustvu drugih zemalja u kojima je revizija državnih finansija uigrana, epicentar rizika je na polju javnih nabavki, ali i u domenu dodele raznih donacija, dotacija i subvencija. Srbija ima još jednu zonu rizika. Nepostojanje evidencije imovine u vlasništvu Republike, što je samo po sebi neregularno, a potencijalno bi moglo da bude izvor i drugih neregularnosti, nezakonitog upravljanja i korišćenja ovog državnog resursa.
Kad krajem avgusta ili početkom septembra završe reviziju, kako to rade i Norvežani, i naši revizori će sačiniti izveštaj i predočiće će ga u istom danu i parlamentu i javnosti.
– Kancelarija državnog revizora Norveške sa oko 250 revizora godišnje obavi jednu finansijsku reviziju budžeta i 10–15 takozvanih revizija učinaka kojima se ocenjuju efekti uloženih sredstava. Recimo, u izgradnju sportskih hala, puteva, nabavku opreme. I to prema prema planu koji se usvaja za svaku godinu. Istina, na signal novinara, stručne ili šire javnosti o nezakonitom korišćenju državnog novca, možemo obaviti i vanredne kontrole. Ali ne na svaki mig ili novinski tekst. Politika Kancelarije je da su takve informacije korisne, ali da ne mogu trasirati putanju revizije – objašnjavaju Langerud i Lijen.
Oni napominju da u Norveškoj budžetski korisnici revizore doživljavaju kao nekoga ko radi svoj posao, tako da nisu „neomiljeni gost” u državnim institucijama kao u zemljama u kojima državna revizija nije pustila korene.
Državni revizori u Norveškoj ne predlažu sankcije za prekršioce. Svake godine otkriju greške kod dvadesetak budžetskih korisnika kojima je na raspolaganju oko deset odsto budžeta. Najviše primedbi se odnosi na propuste u javnim nabavkama, internoj kontroli, na neadekvatno upravljanje, greške u sravnjivanju računa... Izveštaj predaju parlamentu koji onda pritiska ministarstva da se isprave nepravilnosti, a revizori samo proveravaju i konstatuju da li je to i učinjeno.
Ako je u nekom ministarstvu ili podređenim direkcijama i agencijama bilo nezakonitog trošenja novca ili drugih neregularnosti, odgovornost za greške, kažu, snosi ministar.
A da li je neki ministar zbog nalaza revizora otišao sa funkcije?
Jedna ministarka, prisećaju se, napravila je grešku u refundaciji svojih putnih troškova. Jednom i za neki mali iznos.
Međutim, ne pamte da je neko smenjen zbog nekog krupnog propusta. Ali ne zato što mu se progledalo kroz prste, već zato što budžetski korisnici već dvesta godina znaju da im neko stoji nad glavom i da će njihova slučajna ili namerna greška biti otkrivena.
Vesna Jeličić
--------------------------------------------------------
Isti start za sve revizore
Dok Državna revizorska institucija Srbije muku muči da za platu od oko 60.000 dinara privuče dobre revizore sa iskustvom, koje privatne revizorske kuće plaćaju i po nekoliko hiljada evra, u Norveškoj svi revizori startuju sa iste stepenice.
– Kada regrutujemo kadar sa univerziteta, oni imaju iste plate kao i početnici u komercijalnoj reviziji. Istina, u komercijalnoj reviziji se brže napreduje, pa se i plate brže povećavaju, ali je Kancelarija državnog revizora privlačan i željeni poslodavac za mnoge ljude iz privatnog sektora. Revizija u javnom sektoru je zanimljivija i pruža bolje profesionalne mogućnosti – kažu Langerud i Lijen.
-------------------------------------------------------
U poseti i privatnim kompanijama
Osim finansijskom revizijom budžeta (republičkih i lokalnih), Državna revizorska institucija Srbije će se pozabaviti i javnim preduzećima i škakljivim finansijama političkih partija, dok je revizija u Norveškoj decentralizovana.
– Kancelarija državnog revizora Norveške obavlja finansijsku reviziju na nivou države, ne pretresa finansijske izveštaje političkih partija, a u državnim kompanijama bavi se samo korporativnom kontrolom, kako bi se utvrdilo da li resorni ministar obavlja svoju ulogu u skladu sa zakonom o javnim preduzećima. Svoje revizore imaju i ministarstva i opštine. Istina, kad Kancelarija državnog revizora kontroliše dodelu i korišćenje budžetskih dotacija, može pokucati na sva vrata po vertikali – i opštinska i privatnih kompanija – objašnjavaju Lijen i Langerud.
[objavljeno: 16/05/2009]
