Izvor: B92, 18.Jun.2014, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JKP na granici izdržljivosti
Beograd -- Poslovanje većine domaćih komunalnih preduzeća opterećeno je brojnim problemima i poslednji je trenutak da se država ozbiljnije nego do sada njima pozabavi.
Komunalni sistemi u većini gradova su na granici izdržljivosti, ocenio je danas potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS), Zdravko Jelušić.
On je, na skupu u PKS posvećenom konceptru restrukturiranja javno komunalnih preduzeća, rekao da ljudi iz komunalne privrede traže reformu ovih preduzeća, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na način da budu uvažena i mišljenja zaposlenih i menadžmenta.
Takođe, reforma bi trebalo da bude sveobuhvatna, da se uradi strateški na državnom nivou, ali sa jasnim smernicama za lokalne samouprave - u pogledu toga koji deo one same mogu regulisati svojim aktima, rekao je Jelušcih.
On je istakao da se insistira i da se u komunalnoj privredi definiše vlasništvo, jer je trenutno stanje u vezi sa vlasništvom prilično zbunjujuće.
Učesnici današnjeg skupa su ocenili da je u ovim preduzećima vrlo nizak stepen naplate zarađenog prihoda - u proseku domaća komunalna preduzeća naplaćuju oko 70 odsto svojih prihoda a postoje sredine u kojima je stepen naplate čak ispod 50 procenata.
Sistemski i sektorski propisi koji regulišu komunalnu oblast, ukazano je na skupu, međusobno su neusaglašeni i nisu doneta potrebna poodzakonska akta.
S jedne strane od ovih preduzeća se očekuje da posluju pozitivno, kako ne bi opterećivala ionako preopterećene budžete lokalnih samouprava, dok se, s druge strane, ista preduzeća posmatraju kao jedan od stubova zaštite standarda stanovništva, što automatski znači neekonomske principe u formiranju cena njihovih usluga.
Celovita i dobro planirana reforma komunalnog sektora u interesu je svih, a cilj reformi nije i ne treba da bude "razračunavanje" sa postojećim komunalnim preduzećima, već novi kvalitet i bolji komunalni standardi, naglasili su učesnici skupa.
Zaštita javnog interesa i mehanizmi kontrole monopola su centralna pitanja, a puna saglasnost oko ključnih opredeljenja je preduslov za uspešnu reformu.
Komunalno preduzeće bi u budućnosti trebalo da posluje na dugoročno održivim osnovama, uz podršku i kontrolu nadležnih državnih organa, ali bez bilo kakvih budžetskih interevencija, zajednički je zaključak učesnika. Danas u Srbiji posluje 360 javnih komunalnih preduzeća, od kojih su 303 opštinska (gradska), 38 su seoska, dva su u stečaju a 17 posluje na teritoriji Kosova i Metohije.
