Izvor: B92, 21.Feb.2011, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izvestan novi aranžman sa MMFom?

Beograd -- Poslednji dan pregovora sa MMF-om izvesno je da će Srbija ući u novi aranžman "iz predostrožnosti", potvrdila je ministarska finansija Diana Dragutinović.

"Treba zaključiti novi aranžman sa MMF-om i mislim da postoji volja vladajuće koalicije da se aranžman nastavi. Da li će to biti odmah ili nakon kraće pauze, odlučiće Vlada, ali smo sve bliže novom aranžmanu", rekla je ministarka.

Dragutinović je međutim dodala da nema potrebe za povlačenjem novca, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer su devizne rezerve Srbije visoke, a rekla je da su mnogo važniji pozitivni signali MMF-a.

Ministarka je dodala da su tokom vikenda završeni pregovori sa MMF i da danas treba da bude usaglašeno pismo o namerama. Ona je kazala i da izmedju Vlade i MMF nije ostalo nerešenih pitanja.

Govoreći o zahtevima sindikata zaposlenih u javnom sektoru za povećanje plata, ministarka je kazala da će se materijalni položaj zaposlenih poboljšavati u onoj meri u kojoj prihodi budu pristizali u budžet i da će se ravnomerno deliti.

Za takav aranžman, proteklih dana zalagao se premijer Srbije Mirko Cvetković koji je rekao da nam aranžman nije potreban zbog novca, već kredibiliteta koji bi mogao da da vladi.

"MMF ima međunarodnu reputaciju, a zaključivanjem novog aranžmana iz predostrožnosti bi i naša ekonomska politika dobila dodatni kredibilitet, što je veoma bitno i za privlačenje stranih investicija", zaključio je Cvetković.

Sedmu, poslednja revizija stend baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, obeležilo je bolno, bolnije nego ikada do sada, suočavanje sa surovom realnošću: Armija nezaposlenih uvećana je za 400.000, a javni dug primakao se kritičnoj granici od 45 odsto BDP-a

Stav guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića je jasan - Srbija bi trebalo da razmotri mogućnost uspostavljanja novog sporazuma (iz predostrožnosti) sa MMF-om, koji ne bi podrazumevao dodatno zaduživanje zemlje.

„Mislim da ne bi trebalo da se dodatno zadužujemo već da kod MMF-a otvorimo potencijalnu liniju finansiranja u slučaju da nestabilnosti u međunarodnom finansijskom okruženju uslove potrebu Srbije za dodatnim, interventnim linijama finansiranja", objasnio je guverner.

Šoškić smatra da bi taj aranžman trebalo da traje dve godine jer procenjuje da će se u tom intervalu stabilizovati ekonomska situacija u evrozoni, od koje najviše zavisimo, „a u tom periodu mogle bi da započnu i strukturne reforme u našoj zemlji imajući u vidu početak mandata buduće nove vlade".

Prema oceni predstavnika NBS i Ministarstva finansija, prisustvo MMF-a korisno je i zbog toga što povećava kredibilitet i rejting zemlje, što je preduslov za bolju percepciju inostrane investicione javnosti, mada se ne sme smetnuti s uma da je Srbija već „prokockala" šansu da u protekloj deceniji privuče veći obim inostranog kapitala i tako poboljša razvojne performanse srpske privrede.

Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, smatra da je realno očekivati da sa MMF-om bude zaključen aranžman iz predostrožnosti, ali dodaje da bi to bio iznuđen potez imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi.

On u tom kontekstu ukazuje na činjenicu da svaki dolar kredita uzetog od MMF-a omogućava zajmotražiocima da povuku u proseku još tri do pet dolara iz drugih svetskih finansijskih izvora.

"Ali, bez obzira na to da li će dogovor o novom aranžmanu biti postignut, MMF će i posle 15. aprila, kroz polugodišnje monitoringe, zadržati kontrolnu funkciju, i to će tako biti sve dok Srbija ne otplati dug. Jer, predstavnike MMF-a pre svega zanima kako će zadužena zemlja da vraća dugove, a manje razvojna komponenta i pitanja u vezi sa zaposlenošću. Zemljama dužnicima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, rečju formula tzv. Vašingtonskog konsenzusa, prema kojoj ekonomska politika počiva na stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji ", komentariše Jovović.

On, međutim, ukazuje na to da su zemlje u razvoju, koje su svoju ekonomsku politiku bazirale na ovim principima, uglavnom beležile slabe rezultate. Pogubno dejstvo recepture MMF-a osetile su i baltičke zemlje, koje su bile prinuđene da drastično smanje zarade, a suočile su se i sa velikim padom BDP-a.

Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da u novi kreditni aranžman sa MMF-om ne bi trebalo ulaziti između ostalog i zbog toga što je od ukupno odobrenih 2,9 milijardi evra Srbija povukla 1,5 milijardi.

Kreatori ekonomske politike procenili su, naime, da su zahvaljujući odgovarajućem režimu deviznog kursa i depresijaciji dinara, dobrim delom amortizovani negativni efekti svetske ekonomske krize i da ne treba povlačiti celokupan iznos kredita. Srbija je, inače, posle završene pete revizije stend baj aranžmana (27. septembra 2010) povukla samo 15 odsto, odnosno 53,5 miliona evra odobrene tranše od 366,5 miliona evra.

"Međutim, evidentno je da preti opasnost od prave eksplozije javne potrošnje pod pritiskom zahteva sindikata i različitih interesnih grupa. Ukoliko bi vlada poklekla pod tim pritiscima, onda bi ozbiljno bila ugrožena makroekonomska stabilnost i projektovana stopa inflacije pa je, imajući to u vidu, sasvim logičan predlog guvernera Šoškića da se ide na neku vrstu opreznosnog aranžmana kojim bi se javna potrošnja stavila pod kontrolu", ocenjuje Fabris.

On kaže da je malo verovatno da će doći do novog sporazuma sa MMF-om s obzirom na to da se nalazimo u predizbornoj godini, a mogući su i prevremeni izbori.

"U takvoj atmosferi nijednoj vladi ne bi odgovarao aranžman sa MMF-om zato što to podrazumeva kruta pravila ponašanja i rigorozniju kontrolu javne potrošnje što partijama na vlasti nikako ne ide u prilog. Njima više odgovara fleksibilniji odnos kad je reč o trošenju novca iz budžeta jer smatraju da će, zahvaljujući nekim ustupcima, moći da ostvare bolje izborne rezultate", ističe Fabris.

On procenjuje da ostatak novca iz aktuelnog aranžmana verovatno neće ni biti povučen „jer za tim nema potrebe - devizne rezerve su sasvim dovoljne da se brani ovaj nivo kursa, a s druge strane svako povlačenje tih sredstava znači i plaćanje određene kamate koja nikako nije mala. Osim toga, što se manje sredstava povuče to će i javni dug biti manji, pa bi i iz te makroekonomske perspektive to bio opravdan potez".

Komentarišući šta bi moglo da se dogodi ukoliko sa MMF-om bude potpisan sporazum iz predostrožnosti, Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ukazuje na činjenicu da je reč o relativno neobavezujućem sporazumu koji ne podrazumeva finansijske obaveze, pa prema tome neispunjavanje dogovora ne nosi neke značajne posledice ni za jednu ugovornu stranu.

Uloga tog sporazuma, podseća Gligorov, ogleda se u tome da pomogne vladi da usaglasi neke bilanse kako bi bili održivi, a ima i političku dimenziju s obzirom na to da vlada, ukoliko neko od budžetskih korisnika, kao što je sada slučaj, zatraži povećanje plata, može da se pozove na autoritet MMF-a koristeći to kao dodatni argument u pregovorima.

"Moglo bi se reći da je uloga jednog takvog sporazuma za nijansu veća od one koja Srbiji, kao članici MMF-a, pripada, a svodi se na godišnju ocenu te institucije o kretanju osnovnih ekonomskih parametara. S druge strane za stend baj aranžmanom nema potrebe jer nema problema sa finansiranjem spoljnih obaveza što je, inače, jedan od osnovnih razloga za finansijsku podršku MMF-a. Situacija, doduše, nije sjajna, ali nije ni tako dramatična da je neophodno zaduživati se kod MMF-a. I najzad, da bi se pregovaralo o novom aranžmanu neophodno je da Srbija ima vladu u pravom smislu te reči, jer kako sada stvari stoje ovo je više tehnička vlada, koja nema autoritet neophodan za ugovaranje tako važnih aranžmana. Osim toga, ovakav aranžman ne nastaje preko noći već podrazumeva pregovore koji bi, ukoliko bi se u njih ušlo u proleće, bili okončani tokom jeseni", tvrdi Gligorov

Nastavak na B92...