Izvor: B92, 18.Maj.2009, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz fondova "nestalo" 1,4 mlrd. evra

Zagreb -- Imovina kojom upravljaju hrvatski fondovi u poslednjih godinu dana smanjena je za više od 11 milijardi kuna (1,4 milijarde evra), pokazuju podaci Hanfe.

Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (Hanfa) saopštila je da se krajem aprila, pod upravljanjem u fonodovima u Hrvatskoj nalazilo 41,1 milijarda kuna (5,5 milijardi evra), a da je godinu dana pre toga imovina premašivala 52,2 milijarde kuna odnosno sedam milijardi evra.

Glavni razlog za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pad leži u smanjenju imovine pod upravljanjem otvorenih investicijskih fondova.

Ona je smanjena sa 20,1 milijarde kuna (2,7 milijarde evra) krajem aprila 2008. na 9,2 milijarde kuna (1,2 milijarde evra) krajem aprila ove godine. S druge strane, koliko god da je poslednjih meseci bilo napada na fondove kao "nesigurne čuvare”, imovina obveznih penzionih fondova je omogućila da pad ne bude još i veći.

Pod upravljanjem su krajem aprila imali 24,3 milijarde kuna (3,2 milijarde evra), što je tri milijarde kuna (oko 400 miliona evra) više nego godinu dana ranije. Za rast imovine penzionih fondova zaslužne su, pre svega, obavezne zakonske uplate. Isto kao što je i za drastičan pad imovine otvorenih fondova najviše kriv negativni trend cena na tržištu kapitala, a ne toliko smanjeni interes za ulaganjem.

CROBEX indeks je, na primer, u posmatranom razdoblju pao za 58 odsto.

Fondovi akcija i novčani

Dodatni dokaz je imovina kojom upravljaju otvoreni fondovi sa javnom ponudom. Dok su pre godinu dana "akcijski" (equity) fondovi imali gotovo dvostruko veću imovinu od novčanih, danas je situacija upravo suprotna. Novčani fondovi tako imaju pod upravljanjem 4,1 milijardu kuna odnosno 553 miliona evra, a akcijski 2,3 milijarde kuna odnosno 310 miliona evra. Takav trend pokazuje tzv. "beg u sigurnost” odnosno ulagači trenutno preferiraju manje rizične novčane fondove nasuprot akcijskih i mešovitih. Zanimljivo je i primetiti da hrvatski otvoreni fondovi trenutno više ulažu u strane akcije nego u hrvatske. Najzanimljivije je to da fondovi daleko najveći dio novca drže u depozitima. Čak 41 odsto imovine, odnosno 3,56 milijardi kuna (480 miliona evra) nalazilo se krajem aprila u depozitima.

Pozitivan trend

Podaci Hanfe za kraj aprila ipak pokazuju i jedan pozitivan trend.

U odnosu na mart, imovina otvorenih fondova povećana je za oko pola milijarde kuna (67 miliona evra), sa 8,7 na 9,2 milijardi. Deo razloga za to verovatno leži i u blagom oporavku svetskih i hrvatskog tržišta kapitala.

CROBEX indeks je u mesec dana zabeležio rast od gotovo 10 odsto. Iako je sličan trend nastavljen i u dosadašnjem dijelu maja, zasad ne bi trebalo očekivati bitniji oporavak hrvatske fondovske industrije.

Naime, svetska ekonomska kriza još uvek ne dozvoljava bitniji rast optimizma niti među ulagačima niti među potrošačima. Bez rasta optimizma teško se mogu podstaknuti kreditni tokovi koji su i dodatno zakočeni nepoverenjem među bankama. Krediti su, ipak bili među glavnim pokretačima rasta hrvatskog finansijskog, i realnog, sektora. Ukratko, pređašnje stope rasta hrvatskih fondova teško da će se uskoro ponoviti.

Nastavak na B92...