Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jun.2018, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Slavko Carić: Treba nam kritična masa izvoznika
Sa bankarima se obično razgovara o bankarstvu. To deluje logično. Ipak, kao neko ko stoji na vratima (razvoja) privrede jer obezbeđuju novac neophodan za investicije, bankari bi trebalo da imaju uvid (i) u (bar neke) tajne ekonomskog rasta. To je bila glavna tema razgovora sa Slavkom Carićem, izvršnim direktorom Erste banke.
Razgovarao: Mijat Lakićević
Uprkos svim pričama, a i naporima, privredni rast u Srbiji daleko je od potrebnog. Gde vi vidite glavne >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << uzroke takve situacije?
Ja sam uvek bio optimista, pa sam i sad optimista. Slažem se da privredni rast u Srbiji u prethodnih 5-6 godina nije sjajan, ali kad pogledamo poslednje dve godine i ovogodišnji trend, možemo da kažemo da ulazimo u zonu privrednog rasta koji je više nego zadovoljavajući.
Šta bi po vašem mišljenju bili glavni činioci koji su to omogućili?
Pre svega pozitivan privredni ambijent. Ako gledamo kakav je sada ambijent, pre svega iz perspektive stranih investitora jer oni treba da donesu veći nivo i ukupnih investicija, i industrijalizacije, i zapošljavanja – mada nikako ne zapostavljam ni domaće investitore – mislim da je za njih u prethodnom razdoblju bezbednost, tj. politička nestabilnost, bila glavni faktor koji ih je odbijao da dođu u Srbiju i da se sada to polako menja. Vidimo da ima sve više investitora koji dolaze iz Nemačke, da ima velikih investitora koji dolaze iz Amerike. Nedavno je bio veliki skup investitora u Kragujevcu, videli smo stvarno impresivan broj i onih koji su u Srbiji, i onih koji planiraju tek da dođu, i onih koji planiraju da povećaju svoje prisustvo ovde. Da li je to idealan miks investicija koji Srbija može i treba da privuče – nije, ali ja tu stvarno ne bih bio izbirljiv, svaki dinar investicija, odakle god da dolazi, u koju god industriju da ide, dobrodošao je. Takođe, povećan je nivo investicija u infrastrukturu u poslednjih nekoliko godina, tako da, recimo, Srbija danas stvarno ima sjajan internet. Evo, kad odem u neke druge zemlje koje su mnogo razvijenije od Srbije, u Italiju, na primer, čak i u Ameriku, mogu da vam kažem da tamo razvoj optičkih kablova, odnosno fibro optičke mreže, nije ni blizu takav kakav je u danas u Srbiji. Što se tiče putne mreže, avio-saobraćaja, imamo izuzetno pozitivne trendove. Ono što je bitno i što bih ja takođe uračunao u infrastrukturu, to je da imamo i više nego solidan bankarski sistem, koji je kičmeni stub razvoja privrede. Od onog velikog čišćenja bankarskog sistema 2001. godine, u ovih poslednjih 17 godina u toj sferi smo ostvarili značajan razvoj.
Samo da se vratimo na početak, zašto ste naglasak, kada je o investicijama reč, stavili na strane firme?
Strani investitori su bitni zato što mi kao zemlja nemamo dovoljno akumuliranih sredstava da investiramo u sopstveni rast. Mi smo jednostavno takva ekonomija da moramo da privlačimo strane investicije da bismo došli do potrebnog rasta. Ali, da podsetim, rekao sam da ni na koji način ne umanjujem značaj domaćih investitora, naprotiv, i jedne i druge smatram pođednako vrednim i tako ih kao banka i tretiramo.
Fiskalni savet pokazuje da za potrebnim najviše zaostaju domaće investicije, vi se svakodnevno srećete sa domaćim privrednicima, kako gledate na manjak investicija?
Mislim da smo mi došli do nivoa da naša preduzeća zadovoljavaju domaće potrebe. Ono što sve više vidimo jeste da nam je, govorim pre svega o malim i srednjim preduzećima, sada potreban ozbiljan iskorak, odnosno potrebno je da se izađe iz okvira domaćeg tržišta i plasira se u inostranstvu. Mi već imamo kritičnu masu domaćih preduzeća koja zadovoljavaju domaće tržište, njima je domaće tržište već postalo malo i sad je potrebno napraviti vrlo hrabar potez i izaći izvan tih granica. Ali, nema mnogo onih koji su spremni to da urade. I tu je sad za naša preduzeća “biti ili ne biti”. Mi smo sad na nivou na kojem su Slovaci, Slovenci ili Česi bili pre 10, 15 ili 20 godina, znači da naša ekonomija počinje da liči na ozbiljno orijentisanu izvoznu ekonomiju. Tu je konkurentnost mnogo bitnija i zahtevnija stavka jer se ne borite samo sa nekim uvozom koji jeste ili nije opterećen carinama ili nekom domaćom konkurencijom koja je manje ili više efikasna od vas nego izlazite na svetsko tržište gde samo najbolji opstaju.
Kao da prebacujete lopticu, tj. odgovornost, u dvorište privrede.
Imam dobar argument za to. Jer, ja vodim tim bankara koji je pokazao da može izvanredno mnogo da raste sa našim domaćim klijentima. Izvanredan rast koji smo ostvarili u prethodnom razdoblju rezultat je pre svega saradnje sa malim i srednjim preduzećima, to je odrednica naše banke. Mi nismo fokusirani ni na jednu celinu u Srbiji niti na jednu privrednu granu. Mi gledamo da nađemo najbolje klijente iz ukupnog segmenta malih i srednjih preduzeća. Prepoznajemo njih kao najbolje, oni u nama prepoznaju dugoročnog partnera. Samim tim, mogu da kažem – sve one koji su došli kod nas i koje smo prepoznali kao takve mi smo finansirali, ušli u njihov investicioni ciklus, pomogli im da kupe novu opremu, da dobiju dodatni obrtni kapital, da u bilo kom obliku poboljšaju svoju ponudu i vidimo već neke pozitivne trendove. Mislim da je na nivou Srbije to još uvek nedovoljna kritična masa ili smo blizu da je pređemo, ali još uvek je nismo prešli.
Zašto nema kritične mase?
S jedne strane, sami privrednici nisu dovoljno orijentisani u tom pravcu. Sa druge, potrebne su nam i institucije koje pomažu privrednicima upravo u tom pogledu. Recimo, mogu da pohvalim neke stvari koje je Privredna komora Srbije uradila. Tu pre svega mislim na omogućavanje privrednicima da nastupaju na sajmovima u inostranstvu ili na organizovanje susreta sa stranim kompanijama koje traže poslovne partnere u Srbiji. Takvih institucija i akcija treba nam još.
Da li su danas krediti Erste banke Srbija skuplji nego Erste banke Austrija i zašto?
Jesu, skuplji su, ali neznatno. Razlika u ceni za sjajnog klijenta u Austriji i sjajnog klijenta u Srbiji je oko jedan odsto.
A otkud ta razlika?
Razlog je u činjenici da je poslovati u Srbiji jednostavno skuplje. Odnosno, potencijalni rizik poslovanja u Srbiji veći je nego u Austriji.
Da li bi dolazak nekih većih banaka doneo bolje uslove za privredu. Drugim rečima, kako gledate na trenutno stanje bankarskog sektora u Srbiji? Vidimo da se u poslednje vreme govori o nekim prodajama, spajanjima, očekujete li da se broj banaka smanjuje, u kom smeru se kreće bankarski sektor u Srbiji trenutno?
Povoljniji kreditni uslovi nisu ni blizu direktno vezani sa jačinom niti sa brojem banaka koje rade u Srbiji. Tačno je, naravno, da u Srbiji ima previše banaka. Jednu Kanadu, čija je ekonomija 20 puta veća od naše, servisira šest banaka, dok ih Srbiji ima 29. Ipak, to ne znači da je broj banaka odlučujući faktor. Ovde radi nekoliko velikih evropskih bankarskih grupacija i čim postoji konkurencija veća od dve-tri ozbiljne velike bankarske grupacije, vi već imate izuzetno konkurentne cene na tržištu. Cenu zaduživanja srpskih firmi može da smanji jedino smanjenje rizika poslovanja u Srbiji, što se poslednjih godina i dešava. Jedna od stvari koja je tome doprinela bio je aranžman sa MMF-om. Od početka do kraja aranžmana cena zaduživanja Srbije u inostranstvu i cena zaduživanja srpskih banaka u inostranstvu poprilično je pala. Rejting Srbije se popravio, što je takođe imalo pozitivne efekte na cenu zaduživanja. Da li će u Srbiju doći Dojče banka ili City banka – ne verujem, ne interesuje njih srpsko tržište, uz svo poštovanje i za jednu i za drugu instituciju.
A ako Societe Generale kupi Unicredit?
Nije poenta u kupovini nego u “merdžovanju”, samo je pitanje koja će strana iz tog aranžmana izaći sa više akcija, postojeći akcionari Societe Generale ili postojeći akcionari Unicredita. Mislim, ne tvrdim da sam u pravu, da će tu Societe dobiti veću količinu akcija, naravno ako se to uopšte desi jer još uvek nije sigurno. Ali takvih će stvari biti. Bankarstvo postaje izuzetno kompleksno i postaje igra ekonomije lestvice – što si veći, to te pojedinačni proizvod na kraju dana manje košta. I po mom mišljenju će biti konsolidacija u Evropskoj uniji, kao i na svetskom tržištu, koja će imati određene reperkusije i u Srbiji.
Gde je u tom kontekstu Erste banka, kakvi su vaši planovi, da li biste vi kupili neku banku?
Mi smo zasad pokazali da možemo izuzetno kvalitetno da rastemo organski. Nemojte zaboraviti da smo mi ušli u Srbiju krajem 2005. godine, da smo kupili jednu relativno malu banku, koja je tada imala čak ispod jedan odsto market šera, a sada ima šest puta više; da smo kupili banku koja je imala 250 miliona evra bilansne sume, da sad imamo milijardu i po i da smo mi praktično od male gradske-regionalne banke napravili ozbiljnu nacionalnu instituciju i svima pokazali da bez bilo kakve kupovine, jer mi ništa u međuvremenu nismo kupili, može ozbiljno da se poraste. Ako se bude ukazala neka prilika na tržištu – da se nešto povoljno kupi, mi ćemo pogledati, ali naša dugoročna strategija je da rastemo i pokazali smo da to možemo kroz organski rast.
Očekujete li dalji pad broja banaka u Srbiji?
Na način na koji danas percipiramo bankarski sektor – da, sigurno će doći do smanjenja. Doći će do smanjenja i kroz neke merdžere, kao kroz ovaj primer spajanja Societe Generale i Unicredit, ako se bude desilo, ili nekih sličnih primera. Došlo je do smanjenja broja banaka kroz izlazak grčkih banaka, do toga će dovesti i procesi konsolidacije nekih manjih banaka koje su ostale na tržištu. Ono što može da dovede do povećanja broja banaka jeste pridruživanje Evropskoj uniji. Naime, kako se Srbija bude približavala Uniji, imaćemo verovatno nešto što se zove EU pašport, to jest mogućnost da evropske banke, koje čak ne moraju da imaju filijalu ovde, počnu da nude bankarske usluge u Srbiji putem digitalnog prisustva, putem prisustva na neki virtuelni način. I ono što smo videli u razvijenijim zemljama jeste da su nove moderne kompanije koje se bave finansijskim uslugama počele da preuzimaju delove onoga što nude banke. Recimo, Paypall, koji ništa nema u Srbiji, našim građanima nudi određene usluge platnog prometa.
Često se može čuti zamerka da od celokupnog finansijskog sektora u Srbiji funkcionišu samo banke, nemamo druge finansijske institucije.
Imamo, postoje u Srbiji i osiguravajuća društva, investicioni fondovi, penzioni fondovi, ali je sve to još uvek nedovoljno razvijeno. Postoji Beogradska berza.
Ali sve je to znatno ispod potrebnog nivoa.
Uvek se u toj oblasti pokazivalo da zakonodavac i regulator mogu da budu značajan zamajac ozbiljnog razvoja, bez toga se to neće dogoditi.
U kom smislu?
U smislu da se, ako govorimo o Beogradskoj berzi, da neka vrsta subvencije ili povoljnog poreskog tretmana ili bilo čega što bi ljude dodatno motivisalo da ulažu u akcije koje su listirane kao IPO na Beogradskoj berzi. Toga sada nema, a postoje primeri kao što su Poljska i Baltičke zemlje, koje su strahovito pomogle svojim finansijskim tržištima kroz poreske motivacije reinvestiranja na sopstvena tržišta kapitala.
Često se u javnosti može čuti primedba na račun banaka da profit vuku iz provizija i sličnih prihoda, a ne iz plasmana, odnosno kamata?
Tako je svuda u svetu. Svuda u svetu imate profit banke koji se vuče iz takozvanog fi biznisa, a ne iz kamatonosnog biznisa zato što kamatonosni biznis sa sobom vuče velike rizike. Ako ja dajem milion dinara keš kredita, uvek postoji neka verovatnoća, odnosno određeni procenat ljudi koji ga neće vratiti. Ako vam naplatim sto dinara za održavanje računa, za koji realno imam trošak, ja nemam nikakav rizik u tome. I ti “fijevi” u svetu mnogo su veći nego kod nas.
Pomenuli ste EU, šta priključenje Evropskoj uniji znači za bankarstvo i, posebno, iz ugla bankara za celokupnu privredu Srbije?
Za privredu znači mnogo iz dva razloga. Prvo, iz ugla institucionalne sigurnosti jer conditio sine qua non za priključenje Evropskoj uniji je dovođenje institucija do nivoa koji je minimalno prihvatljiv za članicu Evropske unije, što je sigurno iznad ovog sadašnjeg. Dakle, već to će za nas biti ogroman boljitak. Druga stvar koja je tu važna jeste činjenica da će Evropska unija pružiti veliki nivo sigurnosti – i političke i bezbednosne i vojne... Teško je videti da bi se bilo koja zemlja EU našla u nekom ozbiljnom političko-bezbednosnom problemu, što će nam omogućiti da privučemo još veći broj stranih investitora.
Šta bi po vašem mišljenju najpre trebalo uraditi da bi bankarski sektor mogao više da utiče na rast privrede u Srbiji, generalno?
Mislim da bi u tom pogledu najvažnije bile promene u pravnom sistemu. Odnosno, u tri njegova segmenta. Najpre – sudstvo. Recimo, trgovački spor u Srbiji traje godinama, u Engleskoj se rešava za nekoliko meseci. Drugo – stečaj. Stečajni postupak u Americi traje u proseku šest meseci i procenat naplate poverilaca je preko 80 odsto. U Srbiji jedan prosečan stečaj traje šest do osam godina i procenat naplate je ispod 10 odsto. I treće – to je katastar koji je, uprkos napretku, i dalje daleko od potrebnog da bi građanima, tj. privrednicima i bankama, obezbeđivao neophodnu poslovnu sigurnost.
Pogledajte intervju ---
