Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indijski direktori osvajaju Ameriku
Ključne položaje u korporativnoj Americi sve više osvajaju ljudi iz najrazličitijih krajeva sveta. Od sto najvećih američkih kompanija sa liste magazina "Forčen", njih 15 predvode stranci – uspešni rukovodioci rođeni na drugim kontinentima koji su se zahvaljujući odličnom obrazovanju i preduzetničkom instinktu probili do samog vrha, piše "Njujork tajms". Broj je zaokružen pre nekoliko dana, kada je na vodeće mesto "Sitigrupa" postavljen Vikram Pandit, poreklom Indijac, koji je pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolaska u najveću američku investicionu banku bio predsednik finansijske kuće "Morgan Stenli".
U odnosu na period od pre desetak godina, broj američkih "uvezenih direktora" znatno se uvećao, ali se promenila i struktura. Na primer, 1996. bilo ih je devet, ali su preovladavali Kanađani i Evropljani.
Sada se u biografijama pominju neke druge zemlje i daleki kontinenti. U sadašnjem petnaestočlanom klubu ima čak troje Indijaca, što s ponosom prenose mediji na potkontinentu. Pored novog čelnika "Sitigrupe", tu su još Indra Nuji, vrlo uspešna šefica "Pepsikoa", i Ramani Ajer, prvi čovek kompanije "Hartford".
Šef "Altrije" (duvanska industrija) rođen je u Egiptu, a generalni direktor aluminijumskog giganta "Alkoa" u Maroku, navodi "Njujork tajms".
Ova promena je jednim delom posledica okretanja stranim tržištima kao izvoru očekivanog rasta. Primera radi, vodeće kompanije sa indeksa akcija "Standard&Pursa" očekuju, u proseku, da će u narednom periodu više od polovine prihoda od prodaje ostvariti u inostranstvu. Pre samo šest godina taj udeo je iznosio jednu trećinu.
Rukovodioci koje su "Dženeral elektrik"i "Prokter i Gembl" zapošljavali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka da kontrolišu poslovanje u inostranstvu sada drže ključne pozicije u mnogim kompanijama, uključujući "Čikita brends internešnel", "Istman Kodak" i "Kelog".
"Iako imaju sedište u SAD, kompanije sve manje vide sebe kao američke", objašnjava Majkl Jusim, profesor Univerziteta u Pensilvaniji.
Opšte su procene da će broj od 15 sigurno rasti, jer na američkim fakultetima za biznis trenutno sedi 40 i više odsto stranih studenata.
Po mišljenju stručnjaka, nije posredi nikakav "problem Amerike", već prosto treba pogledati u brojke – SAD imaju 300 miliona stanovnika, dok dve milijarde ljudi širom sveta dobijaju solidno obrazovanje.
Osim toga, američke korporacije sve više traže lidere sa "globalnim iskustvom", pa se zato i od menadžera rođenih u Americi traži da provedu bar deo karijere u inostranstvu.
"Dženeral elektrik" je još pre četvrt veka imao program koji je nalagao da novi radnici prvi posao dobiju daleko od svog kontinenta.
Neke uspešne kompanije poput "Koka-Kole" imaju dugu i uspešnu istoriju imenovanja direktora stranog porekla. Prošle sedmice je za generalnog direktora postavljen Muhtar Kent, umesto I. Nevila Isdela. Prvi je odrastao u Turskoj (mada je rođen u SAD), a drugi je rođen u Severnoj Irskoj, ali se kao dete preselio u Zambiju, navodi američki list.
"Stranac u tuđoj zemlji je po svojoj prirodi preduzetnik. Kada napustite dom i porodicu i dođete u drugačiju zemlju, već imate instinkt jednog preduzetnika", objašnjava Faruk Katvari, generalni direktor "Itan Alen enterijera", koji je sa 21 godinu napustio rodni Kašmir.
Svi oni ističu kao prednost obrazovanje (neki su završili elitne američke univerzitete), ali i radnu disciplinu koju su poneli iz domovine.
J. K.
[objavljeno: ]
