Izvor: B92, 04.Nov.2010, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imlek: Nikad nismo bili monopolisti
Beograd -- Kompanija Imlek je saopštila da nikad nije stekla položaj dominantnog proizvođača na tržištu, niti je bila u prilici da ga zloupotrebljava.
U toj kompaniji ističu da je nestašica mleka u Srbiji posledica značajnog smanjenja broja mlečnih krava.
Podsećajući da je broj grla mlečnih krava smanjen za više od 100.000 u protekle dve godine, Imlek je naveo da je nedovoljna ponuda sirovog mleka dovela do pada proizvodnje gotovih proizvoda koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su osetili potrošači i zbog čega i oni kao preduzeće trpe poslovnu štetu.
Odluku Upravnog suda Srbije da odbije tužbu Imleka i Mlekare iz Subotice protiv rešenja Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, ova kompanija je ocenila kao "pravno neutemeljenu i neuverljivu".
Upravni sud Srbije je ranije saopštio da je utvrdio da je Komisija za zaštitu konkurencije u zakonitom postupku pravilno utvrdila da tužioci u ovom sporu, društva u većinskom vlasništvu „Denjub fuds grupe", imaju dominantan položaj na relevantnom tržištu otkupa sirovog mleka od mlekara na teritoriji Srbije.
Kao prvi razlog za takvu tvrdnju, Imlek je naveo da "obrazloženje presude gotovo da ne postoji, osim u nekoliko škrtih rečenica što je suprotno sudskoj praksi".
Osim toga, "uvid u presudu bio je omogućen samo određenim medijima, pre nego što smo kao zaintresovana strana o tome i sami imali bilo kakva saznanja".
"Očekujemo da će se rešenja za ovu novonastalu situaciju ipak naći u okviru zakona, na zadovoljstvo potrošača, Imleka i naših više od 5.000 malih akcionara", naveo je Imlek.
Ističući da nema dominantan položaj, ova kompanija je navela da "u Srbiji radi više od 200 mlekara, što uverljivo govori o širokom i vrlo otvorenom tržištu".
"Bliska saradnja sa 8.000 farmera koji nam svakodnevno dobavljaju sirovo mleko, dovela je do njihovog razvoja u industrijske proizvođače sa evropskom efikasnošću mlečnosti po grlu", naveo je Imlek.
Istovremeno, u Tužilaštvu kažu da postoje osnovane sumnje da je 'Denjub fud grupa' nametala nepravedne i nejednake uslove proizvođačima, čime su konkurenciji onemogućavali ulazak na tržište otkupa mleka, a proizvođače stavljali u zavisan položaj.
Ukoliko bi sud prihvatio prijavu tužilaštva i presudio protiv Imleka, generalni direktor Imleka Slobodan Petrović bi mogao da dobije kaznu od šest meseci do pet godina zatvora.
„Nisam znao da takva kazna uopšte postoji u zakonu, a kako se ovaj postupak odnosi na 2006. godinu znači da bi trebalo da je po starom zakonu u kom, čini mi se, sigurno ne postoji", kaže Petrović.
„Ugovori koje imamo sa mlekarama postoje još od ranije i odredba u kojoj mi od proizvođača tražimo da se obavežu da će nas obavestiti o saradnji sa nekim drugim otkupljivačima je postojala, ali smo to tražili samo od onih mlekara u koje smo investirali. To znači da je proizvođač dužan da nas obavesti ranije ukoliko želi da sarađuje sa nekim drugim kako bismo mi na vreme došli i uzeli našu opremu", napominje Slobodan Petrović, dodajući da je i ona ukinuta kasnije i da Imlek nikada nije „imao nameru bilo koga da ugrozi".
Bez kazne zbog zloupotreba pri otkupu mleka
Presuda Upravnog suda da je „Denjub fud grupa" zloupotrebila monopol u otkupu mleka i nanela štetu proizvođačima vrlo lako bi mogla da ostane samo slovo na papiru jer je ceo slučaj vođen po starom zakonu koji nema nikakvu kaznu, a i prava koja daje novi zakon o zaštiti konkurencije praktično su neizvodljiva.
Sedište Salforda, kao i ovog fonda, nalazi se u Londonu, a registrovan je na Gibraltaru, kažu, zbog poreskog režima. Osnivač Salforda je Judžin Džeri, ruski Jevrejin, koji je osamdesetih godina emigrirao u SAD i tamo na najprestižnijem univerzitetu doktorirao investiciono bankarstvo, da bi se kao Amerikanac u drugoj polovini devedesetih vratio u Moskvu.
Da je rešenje Komisije pisano po donošenju novog zakona, Komisija bi mogla da izrekne kaznu i do 25 miliona evra, koliko iznosi deset odsto ukupnih konsolidovanih prihoda Imleka i mlekara u Subotici, Zaječaru i Zemunu koje su u vlasništvu "Denjub fud grupe”.
Praktično, jedina kazna za "Denjub fud grupu” mogu da budu građanske parnice poljoprivrednih proizvođača. To je potvrdila i Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.
Presuda ne znači ni da ćemo od sutra imati punije rafove mleka. Potrebno je da se vratimo na devedesete godine, kada smo imali blizu milion grla, a sada imamo oko 500.000, ukazuju ekonomisti. Očekivanja su da će budžetom za narednu godinu biti obezbeđeni povoljni kredite za nabavku junica i krava.
Reč je, međutim, o investicijama koje srpski budžet i poljoprivrednici teško mogu da pokrije. Jer samo jedno dobro grlo košta između 2.500 i 3.000 evra. Za 500.000 grla, koliko nam nedostaje, treba minimalno 1,2 milijarde evra.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Subotica
