Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I druge zemlje bi kao SAD da mogu

SAD koriste činjenicu da je dolar svetska valuta broj jedan u svoju korist, kao što bi to činila bilo koja druga zemlja na svetu u toj poziciji, međutim to bi moglo biti promenjeno značajnijim prekomponovanjem snaga na svetskoj ekonomskoj sceni, ali se to ne može očekivati u bližoj budućnosti, ocenili su stručnjaci u izjavama Tanjugu.

Vanredni profesor na Institutu ekonomskih nauka Marko Malović ocenio je da činjenica da dolar uživa poziciju svetske valute broj jedan omogućava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Americi da više troši, a da to ne bude momentalno kažnjeno slabljenjem valute ili inflacijom jer veliki deo „zelene valute” završava van granica SAD.

Podsetivši da SAD emitovanjem obveznica pribavljaju sredstva za finansiranje deficita, čiji su kupci često „strani entiteti”, Malović je istakao da „niko ne sili Kineze ili Ruse da kupuju viškovima novca baš američke obveznice.„Ako misle da ima sigurnijih hartija od vrednosti ili sa većim prinosom, onda neka ulažu u to nešto drugo, ali tako nešto još nije pronađeno”, rekao je on.

Ocenjujući da bi se bilo koja druga zemlja sa takvom valutom ponašala kao SAD, Malović je rekao da „bez spektakularnih rezova na politekonomskom sistemu sveta, teško da ima šanse da se nešto dramatično promeni u tom pogledu”.

Prema njegovim rečima, to bi možda bilo moguće „ako bude nekih velikih političkih rezova i napravi se neka alijansa zemalja koje bi stvorile neku drugu valutu koja bi igrala ulogu svetske valute broj jedan”.

Ekonomista Miroslav Zdravković podsetio je da su SAD od Drugog svetskog rata osnovni motor razvoja svetske ekonomije kroz svoju potrošnju jer su, od Japana preko „azijskih tigrova”, a sada i Kine, sve zemlje svoj rast zasnivale na rastu izvoza u Ameriku, a Amerika je imala deficit koji je posledica upravo veće potrošnje.

Sada postoji pritisak na Kinu da ojača svoju valutu, a ona znajući iskustvo Japana, koji je od 1985. do 1990. naglo podigao vrednost jena i već 20 godina ne može da se oporavi, brani se od tog pritiska, tako što povećava uvoz i sada polako preuzima tu američku ulogu najvećeg potrošača, ali još nema veći uvoz od Amerike, rekao je on. „Sada je Kina upravo zahvaljujući rastu njenog uvoza omogućila oporavak i američke privrede i azijskih tržišta za razliku od Evrope, gde je suprotna pozicija. Poput Kine, Nemačka bi trebalo da povećava uvoz, kako bi omogućila oporavak perifernih zemalja istočne Evrope. To se ne događa i zato će u Evropi biti kriza dugotrajna za razliku od krize sa Amerikom i Kinom”, naveo je Zdravković.

Prema njegovoj oceni, poslednje dve-tri godine događa se prekompozicija svetske ekonomije u kojoj Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, kreću da deluju kao drugi pol moći u odnosu na sadašnji pol – Amerika plus EU.„Oni deluju na taj način jer su svesni da su previše izloženi riziku pošto drže devizne rezerve u dolaru, a dolar slabi. I one (te zemlje) upravo na taj način deluju – kreću Rusija i Kina – da trguju svojim valutama, a Iran, antiameričkim stavom, ne želi da prodaje naftu u dolarima, nego u evrima”, napomenuo je Zdravković.

On je ocenio da se stvara novi svet u kome drugu ulogu preuzimaju zajedno Kina, Rusija, Indija „kao zemlje koje su manje zavisne u odnosu na globalnu politiku Amerike, koja se posredstvom NATO-a i EU na ceo svet preliva”.

Zdravković je naveo da će se 2017. godine, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, bruto domaći proizvod po kupovnoj snazi, Amerike, Kine i EU, izjednačiti na 17 odsto svetskog BDP-a, ali sa tendencijom da će Kina nastaviti da povećava udeo ka 20 i više odsto, Amerika će zadržati svoj na 17 procenata, a Evropa će nastaviti da tone, ka 14 ili 15 odsto.

objavljeno: 08.08.2011.

Nastavak na Politika...