Izvor: S media, 08.Jul.2010, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati satanizuju srpski novac
"Da sam ja iz Srbije, mnogo bih manje ulagao u Hrvatsku, to jednostavno ne ide. Ovde imate više prostora za biznis. Jeftinije je, tržište je veće, a manja je konkurencija stranih investitora", rekao je Ivica Todorić, hrvatski biznismen i vlasnik Agrokora, odgovarajući na pitanje zašto je Hrvatska ostala zatvorena za srpski kapital i preduzetnike.
Da sam ja iz Srbije, mnogo bih manje ulagao u Hrvatsku, to jednostavno ne ide. Ovde imate više prostora za biznis. Jeftinije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je, tržište je veće, a manja je konkurencija stranih investitora, rekao je Ivica Todorić, hrvatski biznismen i vlasnik Agrokora, odgovarajući na pitanje zašto je Hrvatska ostala zatvorena za srpski kapital i preduzetnike.
Todorić je ovim praktično održao lekciju domaćim biznismenima koji pokušavaju da plasiraju kapital u inostranstvo, posebno u Hrvatsku, gde, po svemu sudeći, nije dobrodošao.
Hrvatski ministar ekonomije Đuro Popijač nedavno je rekao da u Srbiji posluje više od 200 hrvatskih firmi, zapravo da su svi koji nešto znače u Hrvatskoj prešli na tržište istočnog komšije. Reciprociteta, međutim, nema.
Nema diplomatske ofanzive
Po podacima Privrdene komore Srbije, samo je jedna domaća firma uspela da kupi hrvatsku firmu.
Koncern “Swišlion Takovo” sredinom 2008. preuzeo je jednu manju konditorsku fabriku »Eurofood market« iz Siska, o čemu će S media portal detaljno pisati narednih dana.
Šta je hrvatsko u Srbiji
(Podaci Privredne komore Srbije)
Atlantik grupa: Soko Štark, Grand prom, Palanački kiseljak
Agrokor: Frikom, Dijamant, klanica u Plandištu, Kikindski mlin, lanac hipermarketa Idea, Nova sloga Trstenik, Mivela
Našice cement: 4 firme - Jelen do, Polet, Stražilovo, Opeka
Mlekara Lura: Somboled
Ljevaonica Produkt: Radijator Zrenjanin
Konzorcijum preduzeća iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Hrvatske: Potisje Kanjiža
Vindija: Mlekara Lajkovac, fabrika stočne hrane UNIP iz Valjeva i 8 Agroživovih farmi u Plandištu
M Pofil: podne obloge Inteks Mladenovac
THOP: firma za gajenje žita Erdevik
DIV: proizvodnja veza i lanaca MIN holding iz Svrljiga
Biljemerkant, Pevec, KTC, Boso: više od 70 prodajnih objekata u Vojvodini
Euromodul: izgradili fabriku kontejnera u Novoj Pazovi
Magma igračke: MPC Holding Kozmolino
Pevec: otvorili prodajni centar u Beogradu vredan 40 miliona evra
PAN: Fabrika hartije Beograd
Dalit Corp: ciglana Udarnik
Croatia osiguranje: Milenijum osiguranje
Adtriatic net: Jolly travel
Ostali pokušaji završavali su se neuspehom, a prethodila im je medijska hajka i satanizacija zbog, kako je pisano u hrvatskoj štampi, »prljavog novca koji dolazi iz Srbije«.
Tako je »Galeb group« iz Šapca koji je, preko brokerske kuće »Ilirika«, pokušao da kupi većinski paket akcija frime »Pluto« iz Zagreba, stao pred branom hrvatskog ekonomskog patriotizma. »Pluto« je kasnije, kako je bilo i očekivano, preuzeo riječki »MGK Pack«.
Propao je i pokušaj „Danube Food Group« da kupi »Karlovačku mlekaru«, iako je ponuda bila jedina validna. Neuspeli pokušaji »Delte« da preuzme mesnu industriju »Improm« iz Križevaca, kao i da kupi zemljište kompanije »Zagrepčanka« u Zagrebu, jedan su od uzroka što Miroslav Mišković ne planira nove poslove na hrvatskom tržištu.
-Naše političare bi trebalo pitati zašto srpske firme i privrednici ne mogu da izađu na hrvatsko tržište. Mislim da nije reč samo o elementu konkurentnosti, već i o političkom momentu, čak i nacionalnom animozitetu. Uvek je bilo mnogo nezadovoljstva u hrvatskoj javnosti, pokretanja negativnih kampanja i satanizacije kad bi se pojavila mogućnost da srpska kompanija preuzme njihovu – naglašava za S media portal prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Nismo postavljali prepreke
U Privrednoj komori Srbije kažu da ne bi bilo dobro da tražimo reciprocitet, odnosno da Hrvati u Srbiji kupuju koliko i Srbi u Hrvatskoj. Naš cilj, je po oceni ekonomista, povećanje, a ne smanjenje saradnje sa zapadnim komšijama. Međutim, očigledno je da se prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj ne može ostvariti preko pojedinačnih pokušaja, već isključivo na visokom državnom nivou. Dakle, diplomatskom ofanzivom.
Toga sa srpske strane za sada nema, a koliko je hrvatska politika uspešna pokazuje to što su od 1999. do 2008. direktne investicije hrvatskih preduzeća u Srbiji bile oko 500 miliona evra. To je više od 19 odsto njihovih ukupnih ulaganja u inostranstvo, a Srbija je druga država na spisku onih u koje se najviše plasira hrvatski kapital. S druge strane, Hrvatska je zauzela šesto mesto među stranim investitorima u Srbiji.
-Očigledno je da smo za Hrvate bili otvoreni i atraktivni, i da nam nije smetalo što plasiraju kapital u Srbiju - kaže za S media portal Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
U šta su Hrvati ulagali
Poljoprivreda, lov i usluge 47%
Proizvodnja nemetalnih i mineralnih sirovina19%
Proizvodnja hrane i pića18%
Proizvodnja mašina i uređaja2%
Proizvodnja električnih mašina i aparata2%
Osiguranje i penzioni fondovi2%
Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini2%
-Bili su konkurentni, a mi im nismo zaoštravali uslove u odnosu na druge. Želeli smo svež kapital, a nesumnjiva je i njihova poslovna umešnost. Bolje su nas procenili, spremnije reagovali i sada su vlasnici velikog broja kompanija, ističe Prostran.
On kaže da su u Srbiju dobrodošli svi stranci koji žele da sačuvaju naše firme i brendove, i plasiraju ih kroz svoje sisteme na tržišta do kojih bismo mi teško doprli:
-Todorić mora da izađe iz Hrvatske jer ne sme da bude predimenzioniran u svojoj državi da ga ne bi proglasili monopolistom. Širi se na susedna tržišta, i to nerazvijenija poput Srbije i BiH. Mnogo teže je napraviti biznis u razvijenoj privredi, recimo austrijskoj. Opredelio se za srpsko tržište i očigledno je da nijedna njegova investicija nije promašena.
Prema zvaničnim podacima, Todorić je kupovinom Frikoma i uljare Dijamant došao i do 6.000 hektara obradive zemlje. Njegov motiv, slažu se ekonomisti, svakako jesu brz profit i prodor na rusko tržište, ali i dugoročna zarada jer će četiri godine posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, moći da preproda srpske oranice po visokim cenama.
- Kod stranih ulaganja postoje indirektne koristi – uvoz bolje tehnologije, pa i tehnologije upravljanja, i veći investicioni potencijali, ali o svemu tome može se još raspravljati, pogotovo kada je reč o hrvatskim investitorima, koji nemaju dovoljno snage da ulaganjem unaprede ni sopstvene prirodne i privredne resurse, koji su ogromni. Tek će budućnost pokazati o čemu se radi u ovom slučaju – tvrdi ekonomista prof. dr Danijel Cvjetićanin.
Bilo kako bilo, tek Hrvati nastavljaju da osvajaju komad po komad srpskog tržišta, dok će očigledno svaki od naših biznismena još dugo biti persona non grata u Hrvatskoj.
S. Ž. V.
.jpg)
