Izvor: B92, 25.Jul.2013, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće da mi otmu firmu
Spisak poreskih dužnika koje je nedavno objavila Poreska uprava prilično je uzburkao poslovne i druge krugove u Srbiji. To je i bio povod Novog magazina za razgovor sa Miroslavom Bogićevićem, vlasnikom šabačkog Farmakoma, koji se našao na tom spisku.
Ovih dana ste veoma prisutni u javnosti, jer ste se našli na spisku kompanija koje ne plaćaju poreze i doprinose. Vi ste već reagovali, i to prilično žustro.
Da, to je jedna od ružnih stvari koja se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << priča i piše o meni. Naravno da to nije tako. Moram da kažem da je Farmakom do sada državi dao 72 miliona evra za doprinose i poreze, da je dao 90 miliona evra za lične dohotke svojim radnicima, da je do sada dao 130 miliona evra bankama za kamate. Farmakom je firma u koju su strane banke, preko kredita, investirale 380 miliona evra. I mogu da kažem da Farmakom u ovom trenutku ima sklopljenih ugovora za izvoz u vrednosti od preko 450 miliona evra. Svi ugovori su živi i svi se realizuju. Dakle, ovo je jedna ozbiljna proizvodna kompanija i prosto mislim da nije u redu da se država prema nama tako odnosi. Tim pre, i to je najvažnije u ovom konkretnom slučaju, što i država nama duguje. Mi imamo potraživanja od države po osnovu povraćaja PDV-a u iznosu od 142 miliona dinara. Kad se to odbije od potraživanja države ispada da je naš dug relativno mala suma, a šteta po firmu velika.
Doći ćemo na to kasnije. Da li je to što se sada dešava posledice vaših veza sa strukturama sad već bivših vlasti, jeste li uopšte uživali privilegije, kao što se tvrdi, koje su vam razni ministri iz prethodne vlade omogućavali?
Nikakvih prednosti nisam imao i to mogu da dokažem. Što se tiče neke saradnje sa Ministarstvom finansija, mogu da kažem da je najviše što su oni uradili za mene to što su me stavili na taj spisak navodnih dužnika. Bar u mom slučaju mogu da kažem navodnih.
Što se tiče drugog dela pitanja, Farmakom je firma koja ne radi ni sa jednom državnom firmom. Takođe, nikakvu pomoć od države do ovog momenta nisam imao. Ništa nisam dobio od države, a ništa, da budem iskren, nisam ni očekivao. Farmakom je, povrh onoga što je zatekao u firmama, u radni odnos primio 2.800 ljudi. Za tih 2.800 ljudi mi nismo dobili ni jedan jedini dinar za zapošljavanje, a treba imati u vidu da Farmakom radi u najnerazvijenijim krajevima.
U vezi sa ovim pojavila se ideja, konkretno reč je o Simpu, da država preuzima firme prema kojima ima velika potraživanja.
To oko Simpa je vrlo opasna priča. Prvo, ako se moglo pomoći Simpu, zašto se to nije uradilo ranije. Ili, ako može sad, zašto se to ne uradi iz ove pozicije, da im se nađe strateški partner ili šta god drugo treba. Drugo, ne može to da radi jedan čovek, mora da se donese zakon, da se zna kad država od nekoga nešto može da preuzme.
I da to važi, u konkretnom slučaju, i za onoga ko duguje 100 miliona evra i za onoga ko duguje 100.000 dinara. Treće, to stvara mogućnost velikih zloupotreba. I mislim da bi tu Simpo bio kolateralna šteta, odnosno da nije meta Simpo i da bi se sat vremena pošto se to uradi Simpu isto uradilo i Farmakomu. Jer, Farmakom može da se proda. Farmakom vredi milijardu i 300 miliona evra.
Radnici Fabrike akumulatora u Somboru štrajkuju jer kažu da nisu dobili nekoliko plata, da li je to tačno?
Argumentovano mogu da kažem da ništa ne dugujem radnicima u Somboru, a sud će odlučiti ko kome duguje. Ja sam njih tužio za nadoknadu štete, a oni mene neka tuže za ono što oni misle da treba da me tuže. Oni ne rade od marta meseca, znači pet meseci jedan jedini akumulator u fabrici akumulatora nije proizveden. I pri tom znaju da imamo sklopljenih ugovora za izvoz od preko 100 miliona evra i da možemo imati velikih problema ako nas partneri tuže zbog neispunjavanja obaveza.
Na rusko tržište idu hiljade tona akumulatora. Sad, ako ne ispunjavate ugovore, koliko firma gubi?
Do 1. juna Fabrika akumulatora je izgubila je 30 miliona evra. Vrlo prosta priča. Mi smo radili 250.000 akumulatora mesečno, a sad nismo uradili nijedan.
Zašto je došlo do štrajka?
Politička priča.
Zbog čega kažete da je to politička priča? I da li je i „slučaj Zajača“ politička priča?
Farmakom je ušao u problem prošle godine zbog, da kažem, moje neopreznosti i želje da pomognem državi, gde sam ispao veoma naivan, i naravno to se nastavilo i u ovoj godini. Pojavila se grupa ljudi koji su videli svoj interes da upropaste Farmakom i da rasprodaju firme koje su vredne.
Govorite o grupama ljudi van kompanije?
Tako je. Postoje ljudi koji imaju interes da se Farmakom upropasti. Različite su pobude, ali u suštini svi idu u istom smeru. Neko to radi iz političkih razloga, neko iz ličnih interesa, jer firme Farmakoma mnogo vrede. Ako bi se Farmakom upropastio naravno da bi se otvorila mogućnost da neki pojedinci na visokim položajima mnogo zarade.
Otkad Farmakom duguje za poreze?
Od početka ove godine. Za prošlu godinu ne dugujemo ništa. I taman smo pomislili da smo najgore preturili preko glave, kad u januaru banke izađu sa zahtevom da im 20 miliona evra vratimo pre dospeća duga.
Koliko ste inače vi investirali u Srbiji?
Ukupne investicije Farmakoma u Srbiji iznose 200 miliona evra. Od toga sam ulagao u najteže privredne grane, radio sam u najnerazvijenijim krajevima...
Kako ste to finansirali, preko ofšor kompanija...?
Farmakom nema nijednu ofšor kompaniju. Sve što imam, imam u Srbiji.
