Izvor: SrbijaDanas.com, 27.Feb.2021, 14:44

HRVATSKA SE "GASI": Rode više ne sleću, životni vek se drastično smanjio

Ukupno očekivano trajanje života u Hrvatskoj palo za oko osam meseci

Ukupno očekivano trajanje života u Hrvatskoj 2020. palo je za oko osam meseci u odnosu na 2019. godinu, pokazala je preliminarna analiza koju su napravili demograf dr Ivan Čipin, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu i njegovi kolege dr Petra Međimurec i Dario Mustač.

Smanjenje očekivanog trajanja života, koji beleže i brojne zemlje EU i SAD-a gde je pad od godinu dana, što >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << je najviše od Drugog svetskog rata, jedna je od posledica pandemije kovida-19.

- U zadnjih deset godina, očekivano trajanje života pri rođenju u Hrvatskoj prosečno je raslo za nešto manje od dva meseca na godinu. Tako je 2019. iznosilo 78,5 godina. Sada je očekivano trajanje života u našoj zemlji 77,8 godina, odnosno 74,7 godina za muškarce te 80,9 godina za žene - rekao je Dario Mustač.

Da će prvi put nakon niza godina očekivano trajanje života u Hrvatskoj drastično pasti, moglo se naslutiti kad je Državni zavod za statistiku objavio preliminarne rezultate o broju umrlih za 2020. Prema tim podacima, u Hrvatskoj je 2020. umrlo 56.677 ljudi, što je najveći broj umrlih u jednoj godini od kraja Drugoga svetskog rata.

Nadalje, ukupan broj umrlih od januara do decembra 2020. porastao je za 8,3 posto ili 4.883 u odnosu na 2019. godinu. Od prvih dana epidemije kovida-19 pa do decembra 2020. godine u Hrvatskoj je zabeleženo 13,2 posto ili 5,523 više umrlih nego u istom periodu godinu pre.

- Hrvatska je uspela prilično dobro kontrolisati prvi prolećni talas i izbeći veće delovanje pandemije na mortalitet. U prvih 10 nedelja 2020. registriran je manji broj umrlih od očekivanog na osnovu petogodišnjeg proseka od 2015. - 2019., što znači da u tom razdoblju nije bilo viška mortaliteta - pojasnio je Dario Mustač. Ali pravi razmeri uticaja epidemije kovida-19 na višak mortaliteta (smrtnosti) u Hrvatskoj vide se tek u jesen prošle godine.

- Pravi se razmeri uticaja epidemije na višak mortaliteta mogu videti tek od sredine oktobra. Od tada pa do sredine decembra višak mortaliteta naglo raste te doseže vrhunac u 50. nedelji 2020. godini. Tada je prema podacima Eurostata u Hrvatskoj umrlo 1.756 osoba, dok je očekivani broj umrlih 1046.

Drugim rečima, u samo je jednoj nedelji umrlo oko 700 osoba više nego što smo mogli očekivati na osnovu petogodišnjeg proseka. Višak mortaliteta u zadnjih 10-ak nedelja u godini najvećim delom može se objasniti umrlima od bolesti kovida-19 - rekla je Petra Međimurec.

Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, u Hrvatskoj je u 2020. od posledica zaraze s novim koronavirusom umrlo 3920 osoba.

U januaru 2021. rodilo se 10,2 odsto manje beba

Čini se da pandemija ne ostavlja posledice samo na mortalitet, već s određenim odmakom i na natalitet. Broj živorođenih u Hrvatskoj u ovogodišnjem januaru pao je za čak 10,2 odsto u odnosu na januar 2020., pokazuju preliminarni podaci DZS-a.

Iako su neki očekivali korona bejbi-bum zbog lokdauna u proleće, on se nije dogodio, naprotiv. Ako se ovakav pad nastavi i u sledećem razdoblju, u 2021. možemo očekivati oko 3.500 manje rođenih nego u 2020. kada je zabeležen najmanji broj živorođenih dosad.

Koliko bi velik mogao biti pad rođenih u 2021. ilustrira činjenica da bi pad bio veći nego što je godišnji broj rođenih u Splitu, Osijeku i Rijeci zajedno. Tako velike međugodišnje promene imaće ekonomske i socijalne implikacije kako ta deca budu odrastala: manje će ih se upisati u škole, manje će ih ići na fakultete i manje će ih ući na tržite rada.

Nastavak na SrbijaDanas.com...