Izvor: B92, 17.Jul.2012, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR prodala imovinu firmi iz Srbije

Beograd -- Prema nekim procenama oko 400 naših preduzeća potražuje imovinu u Hrvatskoj, ali se ne mogu pohvaliti da im je nešto vraćeno.

Dosta imovine srpskih preduzeća u toj zemlji je prodato, piše Politika.

Srbija i Hrvatska su na putu zaključenja sporazuma o sprovođenju aneksa G ugovora o sukcesiji, kaže Gašo Knežević, predstavnik naše zemlje u Komisiji za sukcesiju imovine bivše Jugoslavije.

On očekuje da će sastanak zemalja naslednica SFRJ, posvećen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podeli zajedničke imovine, biti zakazan za septembar ili oktobar u Sarajevu, kada bi trebalo da se otkoči deoba nekadašnjih društvenih preduzeća i privatne svojine.

Odmarališta na hrvatskom primorju imaju FAD – Gornji Milanovac, PIK Bečej, Pionir Subotica, Prvi maj Pirot, Kekec Subotica, Sartid Jugometal, Železnice Srbije, kragujevačka Zastava Kluz, Beobanka, koja je u stečaju…

Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, naglašava da je vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila 1,8 milijardi evra.

Dok hrvatska potraživanja kod nas dostižu oko 800 miliona evra, napominje naš sagovornik i naglašava da su navedeni podaci preuzeti od Republičke direkcije za imovinu.

Gašo Knežević kaže da su ove procene stare i da su trenutna potraživanja mnogo manja, jer se „sa većinom te imovine u međuvremenu nešto desilo”.

On očekuje da će srpska preduzeća uglavnom biti novčano obeštećena.

Kragujevačka Zastava na primer uspela je da namiri imovinu u Sloveniji i Makedoniji, ali ne i u Hrvatskoj. Na Braču potražuje odmaralište kao i servisno-prodajne salone u još nekoliko gradova. Zoran Mihailović, predsednik sindikata ovog preduzeća, kaže da oko te imovine, vode i sudske sporove, ali se povodom tog pitanja ništa ne rešava.

Problem sa vraćanjem srpske imovine u Hrvatskoj Jovović objašnjava time što je ova zemlja, pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, Uredbom o nacionalizaciji srpske imovine, prenela vlasništvo na državu Hrvatsku 1991. godine.

Pod uticajem međunarodne zajednice, uredba je povučena, ali je većim delom ta imovinu već bila prodata.

Aneksom G, koji se odnosi na društvena preduzeća i privatnu imovinu, sve države su zamrzle imovinsko stanje sa 31. decembrom 1990. godine. Namera je bila da se sa tim datumom imovina zaštiti i vrati vlasnicima u posed, a ako je to nemoguće da se isplati novčana naknada po tržišnoj vrednosti.

Kada je reč o imovini hrvatskih preduzeća, kao i preduzeća drugih zemalja nastalih raspadom SFRJ, u Srbiji je to pitanje uređeno Uredbom o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika.

"Ovom uredbom je definisana mogućnost sporazumnog rešavanja pitanja imovine između subjekata iz bivših republika SFRJ i lica organizovanih u Srbiji koja posluju sa navedenom imovinom utvrđivanjem učešća u kapitalu", objašnjava Jovović i dodaje da je važenje te uredbe nekoliko puta produžavano.

Jovović navodi da prema poslednjim podacima Vlade Srbije početkom ove godine, u Srbiji ima oko 150 spornih kompanija sa mešovitim suosnivačkim kapitalom.

"Samo je za dve kompanije iz Slovenije, do sada, rešen problem razgraničavanja vlasništva, a stiglo je oko deset predloga za rešavanje suvlasništva iz Hrvatske i Slovenije", kaže Jovović.

Nastavak na B92...