Izvor: B92, 29.Maj.2012, 12:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR gradi najskuplji tehnološki park

Zagreb -- Razvojna agencija Zagreb TPZ predstavila je u Gradskoj skupštini projekat Tehnopolis, odnosno tehnološki park, čija je vrednost 193 miliona evra.

Prema ideji direktora TPZ-a Marjana Ožanić, na površini 236.000 m2 bio bi tehnološki park za kompanije visoke tehnologije zasnovane na znanju, preduzetnički inkubator za start-up preduzetnike, preduzetnička zona za velike kompanije, poslovna škola i različiti prateći sadržaji.

"Verujem da bi aplicirajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ovaj projekat kod Evropske unije mogli ući u budžet 2014-2020", napominje Miro Laco, pročelnik iz Kancelarije gradonačelnika i dodaje kako je projekat sličnog parka u Krakovu koštao 25 miliona evra, od čega je 20, kroz nekoliko faza, stiglo iz fondova EU- a

"Ideja sada deluje kao utopija, ali ko može biti protiv toga. Zagreb hitno traži reindustrijalizaciju da bi nam deca imala od čega da žive. Kažu mi da je projekat megalomanski, ali ja na to odgovaram da Zagreb to zaslužuje. Sve velike ideje počivaju na snu. Ovo je moj san", ističe Ožanić koji će od prvog juna moći nastaviti sanjati jer odlazi u penziju, a na njegovo mesto Gradska skupština već je imenovala novog čoveka Franu Šesnić koji ne mora nužno imati iste vizije iza zaklopljenih očiju.

Realizuje li se Ožanić ideja u obimu u kojem je planirana, nema sumnje da će Zagreb dobiti verovatno najskuplji Tehnološki park na svetu. Naime, valja podsetiti da je u nikad izgrađenu bolnicu dosad 'ulupano' 156.000.000 evra, što bi značilo da bi Tehnopolis u konačnici bio plaćen oko 350 miliona evra.

Da Ožanić ideja ima manjkavosti, upozorili su brojni učesnici prezentacije. Tako se moglo čuti da uopšte ne postoji studija koja bi pokazala koji su to korisnici koji bi popunili sve te prostore ni koje bi koristi imali oni od toga i ima li Zagreb toliki privredni interes i potencijal.

Zatim, iako Ožanić tvrdi da je 40 odsto objekta već izgrađeno, arhitekta Niko Gamulin usprotivio se toj tvrdnji kazavši da je iskoristivost postojećeg objekta svega deset odsto.

Pitanje isplativosti celog projekta, za koji načelno misli da je na nivou ideje dobar, odnosno njegova održavanja otvorio je počasni regionalnog predsednik konsultantske kuće Deloitte i član nadzornog odbora HEP-a Žarko Primorac kazavši da bi u takvom projektu mesečno odlazilo pola miliona evra samo na njegovo održavanje.

'Treba napraviti finansijsku konstrukciju sa svim ostalim potrebnim parametrima i videti treba li nam takav projekat', zaključio je Primorac.

Hoće li Ožanićev san ostati samo san ili će se poput nikad realizovanog preseljenja Razvojne agencije Zagreb s Drvinju u Petruševec, za što je potrošeno oko trideset miliona kuna, pretvoriti u ružnu javu, ostaje tek videti.

Nastavak na B92...