Izvor: B92, 27.Feb.2013, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HR: Obućari čekaju posao 10 godina

Split -- U Hrvatski zavod za zapošljavanje u protekle četiri godine nije stigao ni jedan jedini zahtev za zapošljavanje majstora mlinara, obućara, zlatara...

Takođe, niko neće staklare, graditelje plastičnih plovila, krojače muške odeće, brodostolare i građevinske stolare, koji imaju SSS ili NKV zanimanja, piše Slobodna Dalmacija.

Osim njih, ni jednom nisu traženi ni mašinovođa, železnički kondukteri, torbari, dimnačarske poslovođe, specijalizovani drvorezbari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i specijalisti parnih turbina. Zbog sve većeg razvoja tehnologije gotovo su izumrla brojna zanimanja, pa tako na berzi rada posao najviše u prosjeku čekaju rukovaoci u tkanju − rekordnih 120,5 meseci ili više od 10 godina, slede izrađivači đonova obuće s prosečnih 116 meseci, te rukovaoci obućarskih mašina s prosečnih 110 meseci.

Sve manje poslu se mogu nadati rukovaoci u predenju i naknadnoj obradi tekstila, mehaničari uredskih mašina, ručni slagači te rukovaoci u kartonaži, koji na posao u proseku čekaju od tri do čak osam i po godina. Za razliku od spomenutih zvanja sa srednjom stručnom spremom, najmanje vremena na posao čekaju barmeni − 2,1 mesec, recepcionari 2,3 meseca te, domaćice vazduhoplova − 2,4 meseca.

Iako su mnoga od tržišno neatraktivnih zanimanja nestala iz obrazovnog sistema ili se spojila u jedinstvena − na primer, u zagrebačkoj Školi za modu i dizajn nekadašnji tkalci, pletači i prelci sada se školuju za jedinstveno zanimanje “tekstilac” u trajanju od tri godine − teško je oteti se utisku da u usklađivanju obrazovnih kvota i potreba tržišta rada i dalje vlada haos.

"U poslednje dve, tri godine Hrvatska preduzetnička komora (HOK) sudeluje u određivanju upisnih kvota na način da školama dostavlja broj slobodnih mesta, na temelju kojih su direktori određivali planirani broj učenika. Nakon toga se u županijskim uredima usuglašavao plan upisa u školama na području jedne županije te se potom slao Ministarstvu obrazovanja, koje za upise u programe obrazovanja mora tražiti suglasnost Ministarstva obrta. Međutim, poslednjih smo godina svedoci da se u većem broju županija plan upisa više ne usuglašava s područnim preduzetničkih komorama, a Ministarstvo obrazovanja ne uvažava priedloge iz resora obrta vezano uz upise", upozorava Mirela Lekić, šefica Odela za obrazovanje HOK-a, koja ističe da je teško mienjati upisnu politiku ako ne postoje strateški ciljevi razvoja regije i države.

Iz Komore ističu da se godinama najviše upisuje u zanimanja frizer, iako je HOK-ov Ceh frizera svojevremeno insistirao na smanjenju upisne kvote za ta zanimanja, a slede kuvari, automehaničari te sve popularniji automehatroničari. Niz godina deca se uopšte ne upisuju u neka zanimanja u preduzetništvu, na primer u muzičare, graditelje brodova, kovače, mlinare i mlekare.

Nastavak na B92...