Izvor: B92, 28.Nov.2013, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Kako najlakše zaobići BiH?
Zagreb -- Najbolje rešenje za povezivanje Dubrovačkog kraja sa ostatkom Hrvatske ostaje pelješki most, o čemu je izrađen finalni nacrt studije, piše "Večernji list".
Pisanje "Večernjeg" je, međutim, ponovo uzbudilo duhove na Markovom trgu, a nakon sednice vlade premijer Zoran Milanović je ocenio da takvi preuranjeni zaključci štete hrvatskim interesima i umanjuju prilično velike šanse da Hrvatska dobije taj projekat.
"Tumače se kao oblik javnog pritiska na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << one koji donose odluku, pa pozivam da se to ne radi", rekao je Milanović, preneli su hrvatski mediji.
On je dodao da je siguran da njegov savet neće poslušati, ali je istakao da u ime vlade mora da se ogradi, "jer gotovo je tek kada bude gotovo".
"Ne ugrožavajmo svoje šanse i interese Hrvatske na ovakav način", zaključio je premijer.
"Večernji" piše da će konačni zaključak studije predizvodljivosti o najboljem načinu povezivanja dva dela Hrvatske biti obznanjen sredinom decembra kada bi, kako se navodi, trebalo da bude održan poslednji sastanak predstavnika Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Evropske komisije s francuskim konsultantima koji su radili na studiji.
Pozivajući se na svoje izvore, list piše da, u odnosu na koridor kroz Neum, tunel i trajektnu liniju, most je najmanje rizično rešenje i najpovoljnija opcija koja zadovoljava sve bitne kriterijume prema kojima se tražilo rešenje za povezivanje Hrvatske, ali i Evropske unije.
Tako je most, kako se navodi, ocenjen kao rešenje koje je najkvalitetnije i najmanje rizično u ispunjavaju kriteriuma povezanosti, dostupnosti i bezednosti.
Sve ostale opcije o kojima se u hrvatskoj javnosti spekulisalo kao brzim, jednostavnim, kvalitetnim i jeftinim, francuski konsultanti su odbacili kao nepouzdane i nesvrsishodne (trajekt) ili kao preskupa i nedokazana rešenja (podvodni tunel).
Da most dobije prednost u odnosu na koridor kroz Neum, koji zagovara bosanskohercegovačka strana, vrlo bitnu ulogu odigrali su šengenski kriterijumi bezbednosti.
Gradnja mosta s pristupnim putevima koštala bi, kako se navodi, oko 285 miliona evra, dok bi gradnja ograđenog koridora koštala više od 200 miliona evra, ali uprkos toj razlici u ceni, most je već u pređašnjim nacrtima studije dobio više bodova nego koridor.
Pri tome upućeni upozoravaju i na to da bi koridor zbog pravne zavrzlame mogao biti gotov tek za 10 do 20 godina, a možda i nikada, piše list i dodaje da bi to onda značilo da Hrvatska ne bi mogla tako skoro ući u šengenski režim.
Finalni nacrt još nije dostavljen svim stranama, dodaje se, a one se o njemu moraju izjasniti do sastanka u decembru.
Ipak, ako i zaključak studije predizvodljivosti bude u korist mosta, to i dalje neće značiti automatski da će Evropska komisija sufinansirati njegovu gradnju.
"Večernji" saznaje da će Evropska komisija nakon toga tražiti da se izradi studija izvodljivosti za jedno ili čak dva moguća rešenja - most i koridor.
Tek tada bi bio dobijen odgovor koji je projekt najpogod
niji i na osnovu toga bilo bi odlučeno hoće li se on finansirati iz fondova EU i u kojem postotku.
Podsetimo, Bosna i Hercegovina malim delom svoje teritorije, kod Neuma, izlazi na Jadransko more, čime praktično preseca teritoriju Hrvatske na dva dela.
