Izvor: Telegraf.rs, 05.Avg.2014, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HOĆETE DA RADITE U NEMAČKOJ? Šta može, a šta ne!

Dozvole za rad izdaju se nezavisno od situacije na tržištu, maksimalno može da bude angažovano 5.000 radnika, a u građevinarastvu 1.500

Domaće firme mogu da šalju radnike na privremeni rad u Nemačku samo ako su oni u stalnom radnom odnosu i ako prethodno otvore svoje predstavništvo u toj zemlji.

Kako je istakla predstavnica Ministarstva za rad i zapošljavanje Jesenka Čvoro na seminaru u Privrednoj komori Srbije posvećenom detaširanim radnicima, Zakon o radu >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << garanatuje tim radnicima ista prava koja imaju i zaposleni u Srbiji, osim ako su ta prava u zemlji u kojoj rade veća.

Na te radnike se primenjuje i Zakon o zaštiti građana na privremenom radu u inostranstvu, kao i međudržavni Sporazum koji je sa Nemačkom potpisala nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija.

Radnici imaju pravo na smeštaj i ishranu kao što bi imali u Srbiji, a kad je u pitanju zdravstevna zaštita, ona nikako ne sme biti manja od propisa zemlje u kojoj rade. Međudržavni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni koji pokrivaju sve, ili nepotpuni koji pokrivaju samo pojedine segmente.

Foto: Ilustracija / AP/Tanjug

Takvim sporazumom propisuje se maksimalan broj radnika koja preduzeća između dve zemlje mogu da razmenjuju, kao i to da svi radnici moraju da budu zaposleni na neodređeno vreme, a pojedinačno zapošljavanje nije predviđeno.

Prema sporazumu sa Nemačkom, dozvole za rad se izdaju nezavisno od situacije na tržištu, maksimalno može da bude angažovano 5.000 radnika, a u građevinarastvu 1.500. Dozvole se izdaju na period dok traju radovi a najviše na tri godine, dok rukovodioci mogu da dobiju dozvolu i na četiri godine.

Da bi firma mogla da pošalje radnike u Nemačku, ona tamo najpre mora da otvori predstavništvo, a svoja iskustva iz prakse su polaznicima seminara preneli privrednici koji u toj zemlji rade godinama.

Foto: Profimedia

Građevinski arhitekta Smiljan Popović iz firme “Delta konstrakšn” iz Štutgarta, istakao je da je posebno važno da se tamošnjim službama prijavi trajanje posla i broj radnika, dodajući da svaka nemačka firme ima svoju kvotu radnika, koja obično iznosi oko 15 odsto zaposlenih, ukoliko angažuje radnike sa Balkana.

Za Štutgrat je, po njegovim rečima, važno i da se potpiše ugovor da suma po radniku neće biti manja od 3.700 evra, jer lokalna vlast niži iznos neće da prihvati. Uz radne dozvole dobijaju se vize, u skladu sa trajanjem posla za koji je radnik prijavljen.

Popović je posebno naglasio da svaki radnik mora da bude prijavljen, da ima matični i poreski broj, dodajući da firma mora da plaća poreze na plate i na promet, jer neizmirivanje tih obaveza u periodu dužem od tri meseca može da poništi ceo ugovor.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Nastavak na Telegraf.rs...