Izvor: B92, 24.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HNB povećava likvidnost banaka
Zagreb -- Hrvatska narodna banka će bankarskom sistemu osloboditi dodatnih 1,2 milijarde evra likvidnosti.
Savet Hrvatske narodne banke odlučio je da se stopa obvezne rezerve banaka od 10. decembra smanji sa 17 na 14 odsto. Uz 819,4 milijarde evra obaveznih rezervi u kunama, tom odlukom oslobađaju se obavezne rezerve vrednosti 347 milijardi evra u devizama.
U obrazloženju odluke ističe se da se time "u uslovima otežanog poslovanja finansijskog tržišta pogođenog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetskom krizom poboljšava likvidnost i malih i velikih banaka, i omogućuje lakše finansiranje potreba države na domaćem tržištu, bez istiskivanja privrednih subjekata sa izvora kreditiranja".
Iako se to može protumačiti i kao dalji korak u ostvarivanju dugoročnijeg postupnog smanjivanja obvezne rezerve u procesu prilagodjavanjima novčane politike standardima Europske unije, na taj potez je mnogo više uticala trenutna situacija na novčanom tržištu.
Nju već neko vrijeme obeležavaju visoke kamatne stope na međubankarske pozajmice koje su povremeno dostizale i više od 20 odsto na godišnje.
Dan pre sednice Saveta Narodna banka Hrvatske odlučila je da bankama ubrizga oko 280 miliona evra.
To je učinjeno prihvatanjem svih 847 miliona evra koje su banke zatražile uz zalog trezorskih zapisa. I nakon te aukcije na novčanom su tržištu kamate ostale prilično visoke.
Ni neposredno po najavi spuštanja opšte stope obavezne rezerve na novčanom tržištu reakcije nisu bile jako snažne, ali je kurs sa oko 7,10 kuna za evro na otvaranju deviznog tržišta porastao na oko 7,14.
Današnja takozvana strukturna nelikvidnost posledica je niza uzroka koji su uveliko uticale na raspodelu likvidnosti, kaže guverner Željko Rohatinski.
Za početak, tokom jula dogodilo se povlačenje depozita; devizni depoziti u kunama smanjeni za 361 milion evra. U to vreme HNB ukinuo je bankama graničnu obaveznu rezervu s efektom oslobađanja oko 450 milona evra.
Došlo je do promene u rasporedu te likvidnosti među bankama, pri čemu je velik udeo imala transakcija Molove ponude za preuzimanje Ine, kaže guverner.
On navodi da će ova odluka imati dvostruki efekat na likvidnost banka i navodi da neprikosnoveni prioritet HNB ostaje stabilan kurs kune i ako to znači da trebati birati između likvidnosti i stabilnosti kursa, središnja banka će izabrati kurs kune.
