Izvor: B92, 22.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubici NIS-a pet milijardi dinara?
Beograd -- Po prvim, nezvaničnim informacijama, gubici NIS-a su viši od prvobitno procenjenih 3,8 milijardi idu i do pet milijardi dinara, piše Politika.
Pozivajući se na izvore bliske toj naftnoj kompaniji Politika navodi da je revizorska kuća KPMG, koja je dobila zadatak da pročešlja lanjske poslovne knjige Naftne industrije Srbije, završila najveći deo posla i zaključak dostavila NIS-u.
Isti izvor dodaje da ipak mora da se sačeka zvaničan papir koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će objasniti kako je moguće da je po ruskoj računici NIS gubitaš, a po srpskoj je ostvario dobit od oko 2,3 milijarde dinara.
Revizorski izveštaj se ovih dana dodatno koriguje i očekuje se da će se za vikend „u paru” znati konto NIS-a za 2008. godinu, nakon čega će biti i zvanično predstavljen na sednici Upravnog odbora, zakazanoj za 29. maj, potvrđuje izvor „Politike”.
Izvor „Politike” veruje da je do različitih završnih računa je najverovatnije došlo zbog dividendi.
Naime, država je kao doskorašnji stopostotni vlasnik NIS-a računala da će dividende moći da iskoristi tako što će novac prebaciti javnim preduzećima koja duguju NIS-u – „Srbijagas”, „Putevi Srbije”, Železnica, „Jat”... ali to po kupoprodajnom ugovoru nije mogla. Da je država tim novcem „zakrpila rupe” prema NIS-u, srpska strana bi bila u pravu da je ostvarena dobit od 2,3 milijarde dinara.
U kupoprodajnom ugovoru doslovce piše da „od 25. januara 2008. godine do dana obavljanja transfera nije bilo isplata dividendi”. Dakle, po tom osnovu država nije imala pravo da dividendama, odnosno nadoknadom za svoje vlasništvo u NIS-u „pegla” dugove javnih preduzeća. Nije sporno da dividende pripadaju državi kao stopostotnom vlasniku, ali je sporno što je htela da ih podeli mimo dogovora i tako što će oprostiti dugove svojim preduzećima. To je inače bila praksa do dolaska novog većinskog vlasnika NIS-a.
Ukoliko dakle KPMG potvrdi gubitak NIS-a, „Gaspromnjeft” će tražiti da mu veliki državni dužnici plate dugove, a ako se ova javna preduzeća ogluše o to, ceo slučaj može da ide i na sud.
Pod pitanjem i otuđivanje imovine
Vrlo je važno, kaže izvor, i u kakvom je stanju revizor zatekao imovinu NIS-a na kraju 2008. godine, budući da se ruski partner obavezao da preuzima NIS sa zatečenim stanjem na dan 31. 12. 2007. Imovina NIS-a ne može za tih godinu dana biti ista, ali mora biti analogna, izričit je ovaj izvor.
Jasno je da se NIS morao zaduživati tokom 2008. godine da bi obezbedio novac za naftu, ali je pitanje da li je smeo da otuđuje imovinu, kao što je bio slučaj s hotelom „Hajat” zbog kog je bivše Ministarstvo energetike podnelo tužilaštvu informaciju da se preispita ceo slučaj prodaje udela koji je NIS imao u ovom hotelu.
U NIS-u ne žele da komentarišu šta su zatekli na računima kompanije pre nego što nezavisni revizor da svoju procenu o poslovanju za 2008. godinu. Prema preliminarnim procenama revizora, druga polovina 2008. godine završena je s gubicima. Razlog je to što je u trećem i četvrtom tromesečju počela da pada cena nafte, koju je kompanija kupila po visokoj ceni, dok su derivati već prodavani po nižim cenama. Osim toga, kompaniji nije išla u prilog ni devalvacija dinara, potvrdili su u NIS-u.
Od trenutka potpisivanja sporazuma do preuzimanja NIS-a, visina spoljne zaduženosti kompanije znatno je porasla. Uglavnom je reč o kratkoročnim kreditima za kupovinu nafte, a što se tiče dugova javnih preduzeća (to se odnosi pre svega na „Srbijagas”, „Petrohemiju” i„Jat”), onaokvirnopredstavljaju četvrtinu potraživanja kompanije, zaključuju u NIS-u.
