Izvor: B92, 26.Apr.2010, 11:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grejanje poskupljuje zbog dugova

Beograd -- Dug toplana prema Srbijagasu i NIS-u za gas i mazut iznosi deset milijardi dinara. Zbog toga Udruženje toplana najavljuje poskupljenje grejanja.

Zbog nenaplaćenih potraživanja NIS je blokirao račune 14 toplana, zbog besparice u nekim toplanama ugrožen je remont postrojenja, a toplane treba da vrate do kraja godine i pozajmljeni mazut iz robnih rezervi. Iz Udruženja toplana Srbije poručuju da je izlazak iz pat pozicije moguć poskupljenjem usluga daljinskog grejanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što je 14 toplana već učinilo.

Još toliko čeka na odobrenje lokalne samouprave da podigne cene.

Među toplanama koje su zatražile dozvolu za poskupljenje grejanja nalaze se i Beogradske elektrane. Iako je uspelo da dugovanja smanji za dve milijarde dinara, to preduzeće Srbijagasu duguje još pet milijardi dinara.

U Beogradskim elektranama kažu da postoji disparitet između cena energenata i cena grejanja u prestonici. Upravni odbor Beogradskih elektrana doneo je odluku o poskupljenju za 20 odsto, ali da bi se ona sprovela u delo potrebno je da se dobije saglasnost Skupštine grada Beograda.

Iako smatra da su zahtevi toplana za povećanje cena opravdani, Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, ipak naglašava da se u toplanama ne vodi dovoljno računa o korišćenju unutrašnjih rezervi koje bi smanjile troškove poslovanja.

"Toplane u Srbiji se ponašaju kao da se još uvek nalaze u sistemu socijalističkog samoupravljanja. Dakle, čim im ponestane novca, iz toplana traže poskupljenje usluga. S obzirom na to da postoji disparitet između cena grejanja i energenata, zahtev za poskupljenje je osnovan. Međutim, istina je i da se toplane ne trude da sa svoje strane učine sve kako bi se troškovi smanjili. Toplane bi morale pažljivije da troše svoje rezerve energenata, smanje gubitke na prenosnoj mreži i racionalizuju potrošnju", kaže Vuletić.

On napominje da su primera radi u nekim delovima Beograda u vreme grejne sezone stanovi koji imaju daljinsko grejanje pretopli pa stanari moraju da otvaraju prozore iako je zima, dok se u drugim delovima grada žale da se smrzavaju zbog nedovoljno toplih radijatora.

"Dakle, daljinska mreža nije standardizovana što svakako utiče na povećanje troškova. Takođe, iz toplana poručuju da su ugroženi remonti, a to se može rešiti i efikasnijim korišćenjem radne snage", ocenjuje Vuletić.

Sagovornik podseća i da je toplanama problem slaba naplata i dodaje da se postavlja pitanje šta rade pravnici zaposleni u elektranama.

„Čim konstatuju da građani ne izmiruju svoje obaveze toplane bi te predmete trebalo da predaju svojim pravnim službama kako bi se dugovanja štro pre namirila. Prema tome evidentno je da toplane moraju da imaju drugačiji pristup kako bi se smanjili gubici, a ne samo da zahtevaju povećanje cena usluga", zaključuje Vuletić.

Nastavak na B92...