Izvor: Blic, 13.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci masovno kupuju srpske banke
Grci masovno kupuju srpske banke
U Srbiji bi ove godine trebalo da bude završena privatizacija banaka sa državnim vlasništvom. Samo u 2005. prodajom četiri domaće banke budžet je puniji za 288,91 miliona evra, a promenom vlasništva u šest banaka sa privatnim i mešovitim kapitalom ostvareno je 490,5 miliona evra. Najviše interesa pokazale su banke iz Grčke, koje su do sada kupile četiri banke u Srbiji, a slede Italijani i Austrijanci koji su postali vlasnici po dve banke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ove sume nesumnjivo ukazuju na to da je srpsko bankarsko tržište veliki izazov i šansa za strane banke da na vreme zauzmu svoje mesto u regionu, ali i da iskoriste razvojne mogućnosti bankarskog tržišta, potencijala i kadrova.
Za sada je sigurno da samo 'Komercijalna banka' i 'Poštanska štedionica' ostaju u državnom vlasništvu. Do daljeg. U toku su pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj o dokapitalizaciji manjinskog paketa od 20 do 25 odsto akcija 'Komercijalne banke'. Jedan deo akcija biće ponuđen na prodaju i preko Beogradske berze. U planu je i da se 'Poštanska štedionica' spoji sa još jednom domaćom bankom.
U trećem kvartalu ove godine znaće se ko su umesto države novi, većinski vlasnici 'Vojvođanske banke', ali i 'Panonske banke' za koje je pokazano veliko interesovanje. Na prodaju će biti ponuđene i 'Kredi banka' iz Kragujevca, 'Privredna banka Pančevo', kao i 'Čačanska banka'.
Ostaje i da se reši pitanje vlasništva u 'Agrobanci', u kojoj je Republika Srbija manjinski akcionar, i 'Privrednoj banci Beograd'. Inače, i na Beogradskoj berzi se trgovalo akcijama banaka i to 'Agrobanke', AIK banke iz Niša, 'Čačanske banke', 'Panonske banke' i 'Univerzal banke'.
'Jubanka' grcima
Proces privatizacije banaka u Srbiji započet je 2003. godine. Početkom februara 2005, prodajom 'Jubanke' za 152 miliona evra 'Alfa banci' uspešno je obavljena privatizacija prve domaće banke sa većinskim državnim učešćem. Republika Srbija tada je prodala 88,64 odsto akcijskog kapitala ovoj grčkoj banci.
Dosta pažnje javnosti privukla je prodaja 'Novosadske banke' i 'Kontinental banke'. 'Nova ljubljanska banka' u budžet Srbije uplatila je 49,5 miliona evra i tako postala vlasnik 98,43 odsto akcija 'Kontinental banke', dok je austrijska 'Erste banka' kupila je 83,28 odsto državnog vlasništva u 'Novosadskoj banci' za 73,2 miliona evra. Poslednja, četvrta uspešno završena privatizacija banke sa državnim vlasništvom jeste prodaja 'Niške banke', kojoj su ranije pripojene 'Vranjska' i 'Prokupačka banka'. Mađarska OTP banka potpisala je ugovor sa Vladom Srbije o kupovini 89,39 odsto kapitala 'Niške banke' za 14,21 milion evra.
Za 'Deltu' 333 miliona
U međuvremenu, i banke sa privatnim vlasništvom dobile su nove vlasnike. Italijanska 'Inteza' je vlasnik 90 odsto akcija plus jedne akcije 'Delta banke' za koje je platila 333 miliona evra. Akcionari 'Atlas banke' u Beogradu potpisali su ugovor o strateškom partnerstvu sa 'Pirejskom bankom', a proces preuzimanja završen je krajem maja 2005. Ova grčka banka postala je vlasnik 80 odsto 'Atlas banke', a ukupna vrednost transakcije je 19,5 miliona evra.
Jedna od vodećih evropskih banaka 'Kredi agrikol' dokapitalizacijom od 34 miliona evra sada u vlasništvu ima 71 odsto 'Meridijan banke'. I 'Eksim banka' ima novog vlasnika, a to je HVB banka Srbija i Crna Gora. Cena te transakcije je oko 43 miliona evra.
Krajem septembra još jedna grčka banka postala je većinski vlasnik domaće banke. EFG 'Eurobank grupa' otkupila je 52,5 odsto akcija Nacionalne štedionice kroz proces preuzimanja po ceni od oko 41 milion evra. Pre toga, ova grupacija na Beogradskoj berzi kupila je 9,8 odsto vlasništva, tako da sada ima ukupno 62,3 odsto vlasništva u Nacionalnoj štedionici, a ostatak je u rukama Republike Srbije.
U novembru je i potpisan ugovor o kupovini akcija 'Centrobanke' i 'Laiki banke' sa Kipra. Predviđeno je da 'Laiki banka' uloži 20 miliona evra i učešće od 10 miliona evra, i to od EBRD. Danijela Nišavić
