Izvor: NaDlanu.com, 07.Okt.2013, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje uništimo 200.000 hektara zemlje
Srbija godišnje izgubi oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta tako što je njeni građani i privreda nepovratno unište, pišu "Novosti".
Svake godine samo od rudnika izgubimo 200 hektara plodne zemlje, a pepelište (koje stvaraju termoelektrane) godišnje zauzme po 1.200 hektara u Srbiji. Još 100.000 hektara "nestane" uglavnom u Banatu zbog vađenja gline, a 126 šljunkara uništi dodatnih 60.000 hektara.Oko 20.000 hektara poljoprivredne zemlje uništi erozija zbog vetra i >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << vode, a dodatnih 3.000 hektara gubimo zbog nedostatka ekološke svesti. Ove zabrinjavajuće rezultate pokazala je studija Instituta za zemljište i ratarstvo koja se radi na pet godina, a zemlja se redovno kontroliše. U principu, poljoprivredna zemlja u Srbiji i nije toliko zagađena, pogotovo kada se uporedi sa susednim zemljama.Erozivni procesi, voda i vetar, utiču na 80 odsto poljoprivrednog zemljišta, jer su u Srbiji masovno krčene šume! Naročito je opasna erozija vetrom koja uništava 21.000 hektara oranica u Vojvodini."Poljoprivredno zemljište u Srbiji nije mnogo zagađeno i veći deo zemlje ima teških metala daleko ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti. Zemlju najviše uništavaju pesticidi i teški metali, ali poljoprivredno zemljište zagađuje najviše čovek koji pravi jalovišta, prenamenjuje zemljišta, otvara rudnici, kopove, šljunkare...", kaže Vladica Banić, iz Ministarstva poljoprivrede. Istraživanje je, dakle, pokazalo da hroma u proseku ima po 49 miligrama po kilogramu (u Vojvodini 30 miligrama), a dozvoljena vrednost je 100 miligrama. Nikla ima u zemljištu Zlatibora, Ozrena, Suvobora, Topole, Aranđelovca, ali u granicama dozvoljenog. Cinka ima 48 miligrama, a dozvoljeno je 50. I živa je u granicama normale, kao i arsen. Olovo je, takođe, u okviru proseka, ali su problem oranice kraj puteva i, naročito, auto-puta, koje su prilično zagađene. Zbog toga poljoprivredni inspektori redovno kontrolišu zemljište i seljacima zabranjuju da seju i sade, ali ne kažnjavaju i one koji su ga zagadili. "Ubedljivo najveći deo zemlje nije zagađen, ali ljudi zemljište neprestano zakiseljavaju. Kiselost je prisutna svuda u Srbiji. U jugoistočnoj Srbiji, Kolubarskom okrugu, Jadru i Šumadiji je 20 odsto zemlje kiselo. To se dešava jer koriste mineralna i azotna đubriva, a ne koriste prirodna. Solinizirano je 233 hektara u Vojvodini, a to se sve sprečava domaćim đubrivom. Rak-rana je spaljivanje žetve, a domaćin koji spaljuje strnjike najstrašnije degradira zemlju. To se naročito vidi u Bečeju, Bačkom Gradištu, Futogu...", kaže Banić. Izvor: Novosti, B92
