Izvor: B92, Beta, Tanjug, 16.Sep.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnja inflacija u Hrvatskoj 1,5%
Zagreb -- Cene roba i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju, merene indeksom potrošačkih cena, u Hrvatskoj su u avgustu više za 1,5 odsto u odnosu na isti mesec lane.
Inflacija je u avgustu u odnosu na jul ove godne niža za 0,1 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DSZ). Statistički podaci za avgust pokazuju da je na pad potrošačkih cena na mesečnom nivou najviše uticao pad cena odeće i obuće, koje su, zbog sezonskih sniženja, u avgustu u odnosu na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jul niže za 3,8 odsto.
Cene prevoza su u avgustu u odnosu na jul više za dva odsto, na šta su najviše uticale više cene goriva, vozačkih ispita i troškovi redovnog održavanja automobila.
Podaci DSZ-a pokazuju da su u avustu ove u odnosu na avgust prošle godine cene hrane i bezalkoholnih pića, koje u strukturi indeksa potrošačkih cena imaju i najveći udeo, u proseku bile niže za 0,5 odsto.
Visok rast cena na godišnjem nivou imali su alkoholna pića i duvan, za 15,4 odsto, kao i cene iz sektora zdravstva koje su u avgustu ove u odnosu na avgust prošle godine više za 18,2 odsto. Pritom su cene medicinskih usluga porasle za 36,5 odsto, a najviše su, za 71,8 odsto, porasle cene bolničkih usluga.
Hrvatska ukida prevremene penzije?
Studija o pridruživanju Hrvatske Evropskoj uniji, koju je izradila Svetska banka (SB), predlaže da se u toj zemlji zabrane prevremene penzije.
Ekonomista SB Sanja Madžarević-Šujster je kazala da bi Hrvatska trebalo da se ugleda na neke zemlje, Nemačku pre svih, koje su potpuno zabranile rano penzionisanje.
Ona je istakla da hrvatski penzioneri u proseku odlaze u penziju sa 50 godina i da je prevremena penzija "jedan od razloga niske stope zaposlenosti" u toj zemlji koja iznosi samo 57,8 odsto.
Madžarević-Šujster smatra da ne samo što treba ukinuti ili bar demotivisati prevremeno penzionisanje već bi vlada Hrvatske trebalo da razradi i neke druge mere za povećanje nivoa zaposlenosti, kao što su povratak penzionera i boraca iz građanskog rata na tržište rada, smanjivanje troškova otpuštanja radnika i jačanje doživotnog učenja.
SB se, takođe, zalaže da naknade za nezaposlene sa 30 i više godina staža budu uslovljene, a da njihova visina bude podsticaj da se, ipak, nađe neki posao.
Studija se bavila i drugim činjenicama u hrvatskoj ekonomiji sa zaključkom da bi ta zemlja "imala problema čak i da nije nastala kriza koja je samo ubrzala iscrpljivanje sadašnjeg modela rasta zasnovanog na zaduživanju i investicijama koje nisu vezane uz nove tehnologije, već uz projekte s niskim stopama povrćaja kapitala, kao što su ulaganja u nekretnine i infrastrukturu".
