Izvor: B92, 11.Mar.2013, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde rade najbogatiji Vojvođani

Novi Sad -- Tačno 15. marta ističe rok za prijavljivanje poreza na dohodak građana, do kada svi koji su zaradili više od trostruke prosečne plate treba da podnesu prijavu.

Još krajem januara republički zavod za statistiku saopštio je da je suma za oporezivanje ove godine 2.067.480 dinara. Ovaj porez svake godine u Srbiji prijavi oko 20.000 građana, a još oko hiljadu poreznici otkriju prilikom provera.

Građani koji su zaradili lane od pomenute sume od preko dva miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa do šestorstrukog srpskog proseka, platiće porez po stopi od 10 odsto. Ko je premašio prosek puta šest i zaradio bar 4.134.960, ima progresivnu stopu pa će mu se na osnovicu za plaćanje računati stopa od 15 procenata. Bogati imaju pravo na olkašice, pre svega lični odbitak, odnosno za izdražavanje samag sebe, to je 40 odsto plus po 15 procenata za svakog izdržavanog člana porodice. S tim što ove olkašice u zbiru ne smeju preći 50 odsto osnovice za oporezivanje.

Pored naših građana, obveznci ovog poreza su i stranci koji su rezidenti i ovde žive i rade. Ali oni porez mogu platiti i u svojoj matičnoj zemlji ukoliko im je to pogodnije i ako Srbija sa njom ima zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Među ljudima koji izmiruju ove obaeze ima podosta stranaca. Što se Vojvodine tiče u prvih deset bar polovina spada u vrhušku stranih banaka i NIS-a.

Zanimljivo je da početna osnovica za oporezivanje kreće od par miliona. A oni koji najviše zarađuju su milionima i milionima daleko odatle. Tako je prošle godine porez na zaradu u 2011 najviše platio Beograđanin koji je u poresku prijavu upisao sumu od čak 185,3 miliona, što će reći da je zarađivao 15,4 miliona mesečno. U Vojvodini je po zaradi za pretprošlu godinu najbolji bio žitelj Novog Sada sa sumom od 166 miliona dinara. On je mesečno inkasiorao 13 miliona. U osnovicu za obračun ovog poreza ulaze, pored plate, i drugi prihodi. To su sume dobijene od zakupa, iznajmljivanja pokretnih stvari, novac stečen sportskim aktivnostima, ali i sume koje se dobijaju po osnovu čanstva u upravnim i nadzornim odborima i sličnim telima. Najviše je među bogatima pravnika i ekonomista, zaluta tu poneki inženjer ili lekar. Bogati nisu obavezni da unesu zanimanje a i kada to učine ono mnogo ne govori. Niko ne upisuje status ili delantost kojom se bavi kao recimo: direktor javnog preduzeća, političar... Tako da javnst nema pravu sliku o ljudima koji imaju enormno visoke prihode.

Oni koji izbegnu podnošenje prijave, a inspektori ih naknadno otkriju, mogu očekivati kaznu od pet do 50.000 dinara.

Nastavak na B92...