Izvor: Politika, 24.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gase dve, osnivaju jednu agenciju
Srbija ima 24 ministarstva i još gotovo stotinu raznih državnih agencija, zavoda, službi, kancelarija, a zakonima je predviđeno osnivanje još pedesetak institucija, tela i registaraMinistarstvo ekonomije, najveće srpsko ministarstvo po broju institucija satelita u svojoj direktnoj ili indirektnoj nadležnosti – agencija, fondova, direkcija – trebalo bi, ako se obistine sve najave ministra Mlađana Dinkića, da u startu bude skraćeno za dva sektora, jednu agenciju i dva fonda. Ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa, za sada, neizvesnim efektom na ukupan broj zaposlenih i ukupan broj institucija. Jer, sve dosadašnje najave, ako osim broja funkcionera ne bude i racionalizacije ljudstva, ukazuju samo na pregrupisavanje unutar ovog vladinog podsistema. Posebno što u njega ulaze i nove institucije.
Mada ovih dana nismo mogli da dobijemo potvrdu koja će dva od 13 sektora u četiri resora biti ukinuta, po usvojenom Zakonu o regionalnom razvoju formalno se gasi Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, koja sa sektorom ovog Ministarstva za realizaciju razvojnih, odnosno infrastrukturnih projekata (pod patronatom državnog sekretara za regionalni razvoj), prelazi u novu firmu – novoosnovanu Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Trebalo bi da počne da radi već ove jeseni, a kasnije će imati i mrežu regionalnih agencija.
Predlozi za spajanja
O predlozima za eventualnu integraciju ove agencije sa Ministarstvom za nacionalni investicioni plan (agencija bi „pojela” ministarstvo), koji su proistekli iz nekih analiza, u sklopu projekata regulatorne reforme, niko od nadležnih se nije javno izjašnjavao.
Bilo je i razmišljanja o pripajanju Fonda za razvoj ovoj agenciji. Za sada, na osnovu novog zakona o Fondu za razvoj, ova institucija, kako je ranije i najavljeno, usisava u sebe Garancijski fond sa, kako saznajemo, smanjenim ljudstvom.
Utihnuli su i glasovi o tome da Agencija za privredne registre preuzme nadležnosti Centra za bonitet NBS kako bi se rešio problem slanja finansijskih izveštaja na više adresa i obezbedila koncentracija podataka o privrednim subjektima na jednom mestu. Nije poznata ni sudbina predloga o integraciji Agencije za privatizaciju i Republičke direkcije za imovinu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, pošto prve dve institucije već imaju infrastrukturu za sprovođenje poslova predviđenih zakonom o oduzimanju imovinske koristi, što postavlja i pitanje postojanja nove direkcije. Takođe, tema za razmišljanje jeste i mogućnost pripajanja Akcijskog fonda Agenciji za privatizaciju, odnosno Direkciji za imovinu, pošto su akcije kojima upravlja Akcijski fond u vlasništvu Republike Srbije.
Naravno, ova merdžovanja i akvizicije u dvorištu državnih institucija, sa stanovišta racionalizacije imali bi stvarne efekte tek ako bi se u pregrupisavanju znatnije smanjio i broj zaposlenih u njima, i postigla veća efikasnost u obavljanju poslova države.
Etički savet i za životinje
Da bi sve bilo jasnije, valja podsetiti da je 13 institucija pod patronatom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, indirektno ili direktno, sa manjim ili većim stepenom formalne ili stvarne nezavisnosti, sa sopstvenim ili budžetskim prihodima. Sem pomenutih – Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda, Fonda za razvoj, Garancijskog fonda, Agencije za mala i srednja preduzeća i Agencije za privredne registre, pod zaštitnim znakom MERR-a su i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, Akreditaciono telo Srbije, Direkcija za mere i dragocene metale, Nacionalna služba za zapošljavanje i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, ali i gotovo istoimeni Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova – Smeka. Zvanične podatke o statusu i ljudstvu ove dve poslednje institucije, osim najava da će agencija usisati fond, poslednjih dana nismo mogli da dobijemo. Možda se već nešto i dogodilo a da javnosti nije saopšteno.
Međutim, ovo nije konačan spisak sadašnjih i budućih institucija. Jer, nove institucije i tela, saveti i komisije su predviđeni nacrtima, predlozima ili već usvojenim zakonima. Ne samo iz domena ovog već i drugih ministarstava.
Jer, prema poslednjim informacijama, s proleća ove godine, Savetu za regulatornu reformu, od jula 2008. godine poslati su propisi kojima se predviđa osnivanje 34 različita tela (saveta komisije, agencije, kao i 20 novih republičkih registara). Broj nije konačan, jer svi predlagači i donosioci propisa i ne traže mišljenje Saveta. Neke od tih institucija su u međuvremenu i osnovane, neke su u pripremi. Samo u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u najavi ili pripremi je više od 20 raznih institucija, tela i registara" Sve do Etičkog saveta po zakonu o dobrobiti životinja. A tek koliko će saveta, komisija, centara, posebnih organa u državi Srbiji, ako je po pripremljenim ili već usvojenim zakonima, tek biti za invalide, prava dece, pčela i drugih živih bića.
Dva zavoda za loše đake
A koliko ih je do sada? Nebrojeno. Ili bolje reći niko ih nije sabrao. Prema nepotpunim informacijama, osim 24 ministarstva sa svim upravama u svom sastavu (prednjače Ministarstvo finansija sa osam uprava i jednim inspektoratom i Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede sa osam uprava i direkcija, ne računajući službe unutar vlade, u sistemu državne uprave i van njega funkcioniše još malo pa stotinu raznih agencija, komisija, fondova, kancelarija, zavoda, finansiranih iz sopstvenih ili budžetskih sredstva ili kombinovano. Najviše njih slovi kao agencije.
Široko polje i velike mogućnosti za preispitivanje i racionalizaciju i ljudi i troškova. Recimo, nije na odmet razmotriti priključenje Agencije za energetsku efikasnost ili Agenciji za energetiku ili Agenciji za zaštitu životne sredine.I pre nego što se osnuje još jedna planirana – Agencija za hemikalije i uspostavi registar hemikalija, mogla bi se proveriti mogućnost integracije svih ili bar određenih tela koja u nadležnosti imaju zaštitu životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine i Agencija za reciklažu).
I možda, pre svih na proveru treba staviti opravdanost postojanja dva zavoda – Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Možda samo nama laicima to zvuči vrlo slično. Posebno u zemlji loših đaka.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 25/09/2009]
