Izvor: Studio B, 11.Mar.2013, 14:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiskalni savet: Vlada da spreči krizu javnog duga

Vlada Srbije mora da obezbedi da budžetski deficit u ovoj godini ostane u planiranim okvirima i da se smanji u 2014. da bi sprečila krizu javnog duga, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.

Petrović je, na konferenciji za novinare, istakao da fiskalni tokovi iz prošle i prva dva meseca ove godine ukazuju da bi konsolidovani budžetski deficit države u 2013. mogao da dostigne 4,5 odsto BDP, umesto planiranih 3,6 odsto. Ako se na to dodaju i troškovi novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << intervencija države, kao što je, recimo, pomoć "Železari Smederevo", stvarni deficit bi mogao da dostigne i pet odsto BDP-a, upozorio je on i dodao da bi vlada morala na vreme da reaguje i spreči takav razvoj događaja.

Petrović je napomenuo da je, zbog strukturnih promena u javnim prihodima, još uvek rano za pouzdanu prognozu kretanja budžetskog deficita, jer su napravljene značajne promene u sistemu naplate PDV-a, tako da će podaci za prvi kvartal pružiti više informacija. Kako je naveo, u prva dva meseca 2013. ostvaren je zabrinjavajuće visok deficit republičkog budžeta od oko 35 milijardi dinara, a ukoliko se slični trendovi nastave do kraja godine, deficit će premašiti 200 milijardi dinara, umesto planiranih 122 milijarde.

Uzrok tome su manji prihodi od PDV-a za skoro 13 milijardi dinara, kao i manji prihod od poreza na dobit, dok su rashodi ostvareni po planu, rekao je Petrović.

"Međutim, očekuje se da se prihodi od PDV-a 'povrate' narednih meseci imajući u vidu promene u sistemu naplate tog poreza", rekao je on, ističući da zbog toga nije opravdano zaključiti da će deficit biti dvostruko veći od plana, kao što pokazuju januar i februar, ali se neće nadoknaditi ni sav uočeni manjak.

Petrović je napomenuo i da nije neuobičajeno da na nivou države u januaru bude ostvaren suficit, što je ranije saopštio ministar finansija Mlađan Dinkić, i da je on zabeležen svakog januara od 2008. godine, osim lane, jer lokalne samouprave sezonski početkom godine imaju suficit u januaru.

Petrović je napomenuo da je javni dug na kraju prošle godine premašio 18 milijardi evra, odnosno 63 odsto BDP-a, a na kraju februara ove godine verovatno je porastao i iznad 19 milijardi evra. On je istakao i da privremeno smanjenje javnog duga u januaru nije neuobičajena pojava i ne znači zaokret ka smanjenju javnog duga, kao i da prevremeno otplaćivanje nije trajno smanjenje duga, već se time samo skuplji dug zamenjuje jeftinijim.

Petrović je naglasio da je stvarno smanjenje duga moguće tek sa smanjenjem budžetskog deficita od naredne godine, i dodao da relativno lako zaduživanje Srbije i drugih zemalja u proteklom periodu može da bude kontraproduktivno, jer su niži troškovi zaduživanja posledica pada svetskih kamata, a u manjoj meri domaće fiskalne konsolidacije.

"Ovi svetski trendovi mogu lako da se preokrenu i ostave Srbiju u problemu", naveo je on.

Petrović je podsetio da je Vlada Srbije prihvatila da u 2014. godini smanji budžetski deficit za 1,7 odsto BDP-a, i zatim da nastavi da ga snižava do izbalansiranog budžeta u 2016. godini, ali da za sada ne postoje planovi kako će se to postići. Prema njegovim rečima, nedostaje 400 do 450 miliona evra ušteda da bi se postigao taj cilj za narednu godinu, što je red veličina smanjenja zarada u javnom sektoru i penzija za pet odsto, ili povećanja PDV-a za dva procentna poena, ali to ne bi bile ekonomski opravdane mere.

Zbog toga treba krenuti sa strukturnim reformama odmah da bi dale rezultate u narednoj godini i tako postići uštede, a vlada bi do aprila trebalo da izađe sa prvim okvirom budžeta za 2014, rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, podsetio je da Fiskalna strategija, koju je vlada usvojila krajem prošle godine, predviđa vise važnih reformskih zahvata u ovoj godini, ali je na tome nedovoljno urađeno, i u oblasti penzijskog sistema i u oblasti zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.

"Takođe, najteže odluke u reformisanju javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju trebalo bi doneti u ovoj godini, a još nema konkretnih planova za to", rekao je Vučković.

On je napomenuo da su sredstva u tranzicionom fondu za te i druge namene višestruko manja od potrebnih, pa bi tako gotovo polovina tih sredstava otišla samo za Jat ervejz.

Nastavak na Studio B...

Studio B: Fiskalni savet: Vlada da spreči krizu javnog duga