Izvor: Politika, 09.Jul.2014, 12:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Firma bez zaposlenih ima 1,5 milijardi evra

Među „100 naj...privrednih društava” u 2013. Agencije za privredne registre našlo se i preduzeće „TS Imperijal kliring haus” sa 184 milijarde dinara kapitala u dijamanatima i zlatu

Naftna industrija Srbije najveće je naše preduzeće po neto dobiti i prihodu pokazalo je jučerašnje predstavljanje liste „100 naj...privrednih društava” u 2013. godini Agencije za privredne registre, ali je pravu pometnju na konferenciji za medije izazvala informacija da je na četvrtom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestu po visini kapitala preduzeće „TS Imperijal kliring haus” sa 184 milijarde dinara ili oko 1,5 milijardi evra. Ta firma registrovana u Beogradu nema nijednog zaposlenog, niti ima iskazanih prihoda, izjavila je Ružica Stamenković, registrator u Agenciji za privredne registre. „To je malo privredno društvo i njegov kapital koji ga je doveo na četvrto mesto zapravo je osnivački kapital. Ovo društvo ne pokazuje aktivnost, posluje bez zaposlenih i nema iskazanih poslovnih prihoda”, navela je ona.

Ova firma je registrovana za obavljanje delatnosti finansijskih usluga, ali Stamenkovićeva juče nije mogla da kaže čime se bavi. Detaljnijim uvidom u podatke o registraciji ovog preduzeća vidi se, međutim, da je taj ogromni kapital zapravo nenovčani, a potiče od zlata i dijamanata. Samo preduzeće osnovano je s kapitalom od 500 evra kao, uostalom, i svaka druga firma u Srbiji. Većinski kapital, i to 80 odsto, pripada „TS Tristar imperijal internacional kredit institutu” sa Kipra, a 20 odsto pripada domaćem fizičkom licu.

Inače, prema našim propisima nenovčani ulog mogu biti: stvari, pokretne i nepokretne, prava, novac, hartije od vrednosti, pronalazak, oblik industrijskog proizvoda, crtež koji se može preneti na industrijski proizvod, znak razlikovanja, autorsko delo i drugo.

APR, inače, samo registruje da li preduzeće ispunjava uslove za registraciju i ne proverava vrednost nenovčanog uloga.

Poznavaoci prilika kažu da ee reč o poznatoj i velikoj kiparskoj firmi, a da bi motiv za to što su priložili dokaz da imaju imovinu u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra u zlatu i dijamantima to što se kod nas na tu imovinu ne plaća porez!

Drugim rečima, formalnopravno vlasnik zlata i dijamanta je firma iz Beograda bez obzira na to što joj je osnivač sa Kipra. Upravo zbog imovine u zlatu i dijamantima moglo bi se desiti da naša zemlja bude poreski raj umesto Kipra preko kog su ovdašnji biznismeni osnivali preduzeća. Srbija ima s Kiprom, podsećanja radi, sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Stamenkovićeva je naglasila i da ovogodišnje liste Agencije za privredne registre o poslovanju preduzeća detaljno izučavaju i u Ministarstvu privrede, ali i u Ministarstvu finansija, navodeći da su saopštenja poslata i premijeru

U senci ove priče ostali su mnogi podaci vezani za NIS koji je lane ostvario dobitak od 52, a prihod od nepunih 250 milijardi dinara. NIS ostvaruje više od jedne desetine ukupnog dobitka cele srpske privrede.

Po kriterijumu neto dobiti znatno ispod njih je „Telekom” s ostvarenih 15, sledi „Telenor” s 11, „Tarket” sa osam i „Tigar” sa šest milijardi dinara. Posle NIS-a najveći prihod je imala kompanija „Fijat” od 171, JP EPS 152, sledi „Telekom” s 86 i „EPS snabdevanje” s 82 milijarde dinara.

Inače, „Putevi Srbije” raspolažu najvećim ukupnim kapitalom od 346 milijardi dinara. Sledi JP Elektroprivreda Srbije sa kapitalom od 273 milijarde dinara. Na trećem mestu su „Železnice Srbije” sa kapitalom od 204 milijarde dinara. Na četvrtom je „TS Imperijal kliring haus” sa 184, a na petom mestu se nalazi kompanija NIS sa kapitalom od 176 milijardi dinara.

Na listi „Sto najvećih privrednih društava po neto gubitku” nalazi se „Srbijagas”, preduzeće koje sa gubitkom od oko 50 milijardi dinara čini čak desetinu ukupnog neto gubitka koji su iskazala sva privredna društva. „Znatno manji iznos neto gubitka od 15 milijardi dinara beleži ’Železara Smederevo’”, navodi Stamenković.

Na trećem mestu po gubicima je Srpska fabrika stakla Paraćin sa 13,8, a zatim „Petrohemija” sa 11,8 milijardi dinara.

Najveće kumulirane gubitke, kao i prethodnih godina iskazale su „Železnice Srbije”, a ti gubici iznose 146 milijardi dinara i veći su za 5,7 odsto u odnosu na 2012. godinu.

Među pet najvećih kompanija na listi najvećih kumuliranih gubitaka su i „Srbijagas” sa 107, „Petrohemija” sa 58, EPS i „Vip mobile” sa po 54 milijarde dinara.

J. Rabrenović

objavljeno: 09.07.2014.

Nastavak na Politika...

Večernje novosti: Firma milijarder, a ništa ne radi