Izvor: B92, 06.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fed neće menjati nivo bazne kamate
Vašington -- Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) je odlučila da ne menja važeću dvoprocentnu baznu kamatu.
Rastući rizici od inflacije, takođe, izazivaju značajnu zabrinutost
Odluka Fed-a je doneta na sastanku rukovodstva banke i očekivana je usled snažnih inflatornih pritisaka i tromog privrednog rasta američke ekonomije.
Američka centralna banka je u periodu od septembra minule do aprila ove godine sedam puta snižavala osnovnu interesnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stopu, za ukupno 3,25 odsto, ali su je inflatorni pritisci u domaćoj privredi naterali da u protekla dva meseca odustane od daljeg smanjenja cene zaduživanja na federalne fondove.
Čelnici Fed-a ocenjuju da bi labavija monetarna politika trebalo da podstakne uspon vodeće svetske ekonomije koja je posle razočaravajuće lošeg starta, na početku 2008, ostvarila tokom drugog tromesečja nešto bolji rast od 1,9 odsto, računato prema godišnoj osnovi.
Nivo američke inflacije bi do kraja ove i tokom naredne godine trebalo da bude umeren, procenjuje rukovodstvo te Uprave, ali istovremeno priznaje da će u vezi budućeg kretanja potrošačkih cena, kojima se uobičajeno meri nivo inflatorne stope, vladati i dalje "visoka neizvesnost".
SAD su u prva tri ovogodišnja meseca ostvarile, prema proceni vladinih eksperata koja je objavljena minule sedmice, privrednu ekspanziju od 0,9 odsto, dok je ekonomski rast u poslednjem kvartalu 2007. bio, prema revidiranim podacima, blago negativan.
Fed je u proteklih nekoliko meseci uložio ogromna sredstva u podsticanje domaće potrošnje, a kreditirao je, kako se navodi u izveštaju nemačke agencije DPA iz Vašingtona, takođe i izvozne poslove.
Nezavisni ekonomisti upozoravaju, međutim, da će produžena kriza na stambenom tržištu, kao i teško narušena stabilnost bankarskog sektora, nastaviti da vrši pritisak na ekonomiju SAD "tokom narednih nekoliko kvartala".
Sve veća inflacija u SAD je, inače, podstakla neke vladine ekonomiste da se založe za povećanje kamata pod kontrolom Fed-a. U junu su, naime, potrošačke cene uvećane za pet odsto, računato prema godišnjem nivou, nakon drastičnog poskupljenja nafte i hrane.
Međunarodni monetarni fond je prošle sedmice ocenio da bi SAD trebalo da razmotre mogućnost oštrijeg povećanja kamata, ukoliko se ekonomska aktivnost u narednim mesecima poboljša, a kriza na finansijskim tržištima smiri.
Finansijski eksperti u Evropi i SAD očekuju da posle odluke Fed-a, da ne menja osnovnu kamatnu stopu, na isti način postupi i rukovodstvo Evropske centralne banke (ECB) i Banke Engleske (BoE), jer se 15-člana zona evra i Velika Britanija, takođe, suočavaju sa pojačanim inflatornim pritiscima.
Bazna kamata ECB je prošlog meseca uvećana 0,25 odsto, na 4,25 odsto, dok je ista interesna stopa BoE 5,25 procenata. Ubedljivo najnižu baznu kamatu stopu u grupi sedam industrijski najrazvijenijih zapadnih zemalja ima Japan (0,50 odsto), navode finansijski analitičari.
Ekonomisti ukazuju da se inflatorni pritisci ove godine značajno povećavaju i u Japanu, prvenstveno zbog stalnog rasta cena nafte, pa nije isključeno da monetarne vlasti u Tokiju uskoro zaoštre kamatnu politiku.
Pregled privrednih vesti iz sveta u sredu, 6. avgusta
Izvor: Kurir, 06.Avg.2008
LONDON, NJUJORK - Cene akcija su na većini globalnih efektnih berzi uvećane, posle jučerašnje odluke Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) da ne menja dvoprocentnu baznu kamatu. Panevropski indeks FTSEurofirst 300 danas je, tokom rane popodnevne trgovine na berzi u Londonu, vredeo 0,2 odsto više nego...
