Izvor: BKTV News, 10.Jun.2012, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fali nam još pola plate za život
Standard građana Srbije, prema pokazateljima čak i zvanične statitike, pao na niske grane. Za mesečne troškove potrebna bar jedna i po zarada. Ugroženo 200.000 domaćinstava.
ŽIVIMO od danas do sutra. Plata nikada nije bila dovoljna, ali sada traje sve manje. Kada legne, kupim evre za kiriju, platim račune i ostatak za hranu. U međuvremenu, deca stižu iz škole sa svojim zahtevima, ekskurzijama, sveskama... Ne daj bože da se neko razboli. Ionako svaki mesec zafali za nešto. Pozajmimo >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << do prvog, pa vratimo. I tako sve ukrug.
Priča Stanislave P. iz Beograda, samo je jedna u nizu sličnih. U Srbiji gotovo 200.000 domaćinstava živi na ivici egzistencije, a najgore je to što lepih prognoza nema ni na vidiku.
Čak i statistika pokazuje da nam je standard pao na niske grane. Pre četiri godine prosek plata je bio 33.058 dinara i to je vredelo 421 evro. Sada se podeli prosečno 40.000 dinara, što je oko 360 evra. Problem je, međutim, što dve trećine zaposlenih mogu samo da sanjaju o republičkom proseku. U najvećem broju slučajeva primanja ne prelaze ni polovinu.
- Samo to što na hranu potrošimo više od 40 odsto prosečnog kućnog budžeta, kako pokazuje statistika, govori sve - kaže ekonomista Vladana Hamović. - Realno, situacija je još dramatičnija. U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju. O tome mogu da pričaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno. S druge strane, kupujemo i manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema novca.
Kada se uporede zvanične brojke, sa prosečnom platom smo pre krize 2008. mogli da podmirimo troškove potrošačke korpe. Sada građani sa prosečnom zaradom ne mogu da pokriju sve troškove. I njima je potrebno barem jedna i po koverta.
- Na trpezu trošimo više od 42 odsto kućnog budžeta, a za stanovanje, struju, gas, vodu, prevoz još 16 odsto prihoda u domaćinstvu - pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji je važno mesto stanovanja. Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...
- Čini se da nam je danas potrebno barem 10.000 dinara više nego lane i to uz uslov da se mnogo čega odreknem - procenjuje penzionerka Živana Ž. iz Novog Sada. - I računi za komunalije sve su veći. Za moj stan od 50 kvadrata 2008. bilo mi je potrebno oko 3.000 dinara, a danas je račun duplo veći. A to su samo komunalije. Tu treba pridodati i struju, prevoz, telefon...
Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica misli da živi bolje nego pre.
Cene su sve bliže evropskim, plate su nam daleko od proseka na Starom kontinentu, pa ne čudi što je promet u radnjama i za trećinu manji nego ranijih godina. U potrošačkoj korpi većine potrošača svakodnevno se nađe samo ono što je neophodno za opstanak. To su hleb, mleko, a ponekad i nekoliko stotina grama mesa, naravno, najjeftinijeg.
Daleko je Evropa
Život u Srbiji izgleda još siromašniji ako pogledamo u susedno dvorište. Zemlje članice Evropske unije na hranu troše 14 odsto svojih plata. Budući da prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu porodičnih prihoda, za druge izdatke, kao što su kultura, rekreacija, odlazak u restoran... ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije, u kojima je hrana manje bitna stavka od komunalija.
Izvor: Vecernje Novosti
Tweet
.jpg)
