Izvor: B92, 13.Feb.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrodizel za ekstra zaradu naftaša
Beograd -- Prema poslednjim podacima, za drugu polovinu 2009. godine, minimalna zarada u Srbiji iznosi 15.138 dinara ili oko 155 evra.
To znači da se po radnom satu (ukupno 174 časova mesečno) plaćalo 87 dinara bruto. Ova cena rada važila je i u prethodnom šestomesečnom periodu, iako po zakonu treba da se dva puta godišnje usklađuje.
Zahtev reprezentativnih sindikata da se ovaj iznos prošle godine uveća minimalno za 3,5 odsto kako bi se sačuvala njena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << realna vrednost i kupovna moć, tada je odbijen. Za prvo polugođe ove godine još nije utvrđena najniža zarada.
Minimalac u Sloveniji 562 evra
Minimalna zarada u Sloveniji povećana je za 22 odsto i sada dostiže 562 evra! Gotovo kao dve prosečne srpske zarade ili oko četiri naša minimalca. Za zemlju koja ima jaku privredu i prosečnu zaradu od oko hiljadu evra, kao što je Slovenija, to je uobičajeno usklađivanje sa rastom troškova života.
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), nedavno su, na osnovu ekonomskih pokazatelja, predložili da najniža cena rada za period januar-juni 2010. bude 100 dinara po satu. Taj iznos minimalne zarade uvećan je za planirani rast potrošačkih cena i troškova života u ovoj godini.
„Najniži iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine, koji se može prihvatiti po radnom satu je 92 dinara, što preračunato na mesec dana iznosi 16.008 dinara. To je rast od 5,75 odsto, a učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi dostiže 70,26 odsto", kažu predstavnici sindikata.
Ali, dogovor još nije postignut, i o minimalnoj ceni rada raspravljaće se na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Ekonomisti smatraju da vrednost minimalne zarade treba da se usklađuje sa kretanjem BDP po stanovniku, a ne isključivo na osnovu rasta troškova života.
Loša ekonomska politika i prevelika javna potrošnja javnog sektora iskuljučivi su krivci za ovakvo stanje u privredi, dodaju stručnjaci. Analiza celokupnog stanja privrede u zemlji, međutim, pokazuje da nema prostora za bilo kakvo povećanje zarada, i da bi one morale da se prilagode kretanjima u privredi. Prošle godine proizvodnja je pala 12,6 osto, broj zaposlenih je smanjen za 5,1 osto, a zarade u privredi snižene su 8,6 odsto.
