Izvor: B92, 17.Mar.2021, 17:23

Evro u Hrvatskoj - ipak 2025?

Zagreb -- U sklopu priprema za uvođenje evra, hrvatska Vlada je nedavno imenovala ljude koji će odlučiti koje će hrvatske simbole staviti na kovanice evra.

U optimističnom scenariju računalo se da bi Hrvatska već 2023. mogla preuzeti evro, no predsednik Vlade Andrej Plenković nedavno je prvi put spomenuo da je razumno očekivati da će Hrvatska ući u šengenski prostor i evrozonu do sredine 2024, odnosno na samom kraju mandata njegove Vlade.

Kako se sam prelazak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na evro isključivo vezuje uz početak kalendarske godine, a ne njenu sredinu, iz toga proizlazi da će, bude li odluka donesena do sredine 2024, evro uvesti Plenkovićev naslednik u Banskim dvorima, ne potvrdi li on sam svoj treći mandat.

Najavljeno odlaganje, ako se bude radilo o 2025, a ne recimo o 2024, veroatno i neće proizvesti snažne reakcije u domaćoj javnosti, trenutno zaokupljenoj pandemijskim problemima. No, finansijašima zbog nje nije svejedno, piše Večernji list.

Rast javnog duga

Kao i u većini drugih zemalja, i u Hrvatskoj je došlo do snažnog povećanja javnog duga i deficita, što je suprotno obavezama koje se stavljaju pred države koje se nalaze u postupku ulaska u evrozonu, a sada su to Bugarska i Hrvatska.

"Jedina stvar zbog koje mi je žao jesta fiskalna politika", rekao je Plenković u razgovoru za evropsko izdanje Politica, "jer smo se odmakli od konsolidacije i zdravih javnih finansija kako bismo smanjili ekonomsku štetu pandemije."

Hrvatska Vlada nadala se da će ove godine uspeti da zaustavi rast javnog duga i krenuti s njegovim laganim smanjenjem, dok je deficit trebalo da bude oko tri odsto.

No, troškovi vezani za pandemiju će biti veći nego što se planiralo, a većina evropskih država postojeće oblike pomoći produžuje ili do septembra ili do kraja ove godine.

Hrvatska je, po novcu koji je rezervisan za troškove pandemije, računala da će do proleća manje-više problem biti rešen. No, Uskrs sledi, susedne zemlje najavljuju četvrti lokdaun, vakcinacija ide sporo, tako da se ozbiljniji oporavak odužio, piše Večernji list.

Premijerova izjava u Briselu indirektna je najava da će Vlada probiti planirani deficit od 2,9 odsto u 2021. jer bi Hrvatska jedino s tim nivoom deficita mogla držati korak s pravilima koji zahteva brzi prelazak na evro.

Nema popuštanja?

"Normativno gledano, Hrvatska ne može ispuniti uslove vezane za evro, malo koja zemlja bi to sada mogla. Njih bi takođe trebalo menjati, no to je stvar političke odluke i presude o potrebi daljeg širenja evrozone. Politika bi sada trebalo da kaže da li je dobro da se zaustavi projekat širenja evrozone zbog kovida", komentariše analitičar Ekonomskog instituta Zagreb Željko Lovrinčević.

Do 2024. još je puno vremena i otvorenih pitanja.

"Ovo nisu regularni uslovi i Hrvatska se ne može vrednovati po kriterijumima koji važe za regularne uslove, a drugih kriterijumima osim političkih nema", kaže Lovrinčević.

Je li premijeru već sad rečeno da u tom delu ne treba očekivati popuštanje, kad je sredinu 2024. spomenuo kao razuman rok? Pomeranje ne mora imati negativne posledice na finansijsku stabilnost jer je sama činjenica da se Hrvatska već nalazi u evropskom kursnom mehanizmu donela pozitivnu percepciju zemlje kod investitora.

"Pristup likvidnosti je dobar, finansijski sistem je stabilan, no problem bi se pojavio kada bi nam pao kreditni rejting jer bi to dovelo do povećanja kamatnih stopa. Hrvatska će se decenijama nositi s problemom visokog javnog duga", kaže Lovrinčević.

Inače, godišnji izdaci države za kamate padaju jer je Hrvatska na talasu jeftinog novca uspela da zamijeni većinu starog duga novim, znatno povoljnijim zaduženjima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...