Izvor: B92, 19.Feb.2015, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Esmark nam dao ideju za Železaru"
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin kaže da je očigledno da Vlada Srbije ne želi da se preda u slučaju Železare, ali upozorava na loše okolnosti.
"Vidim da vlada ne želi da se preda, a ja samo ne bih bio spreman da se neograničeno borimo za održavanje Železare u poslovnom životu. Vlada bi rebalo da u unapred definisanom periodu pokuša da pronađe rešenje.", rekao je Đuričin za Tanjug.
Kao jedan od problema tokom pokušaja rešavanja slučaja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Železare navodi i to da su potencijalni kupci iz SAD imali nameru da naprave dokapitalizaciju kupujući opremu koja se plaća u dolarima, dok bi prodaja bila na evropskom tržištu, znači u evrima. Zbog jačanja dolara u odnosu na evro u proteklih nekoliko meseci, u novim uslovima teško je napraviti profit.
Prema rečima Đuričina, kada se na kraju dana sve sabere, trebalo bi voditi računa o ekonomskim i politički iniciranim razlozima. "Imate striktno ekonomske, ali i poltički inicirane razloge budući da 5.500 ljudi radi u Železari Smederevo. Toliki broj zaposlenih mnogo više govori o socijalnoj koheziji društva nego isto toliko ljudi koji ne rade. Sve bi to na kraju trebalo staviti na tas, i videti šta su dobici i gubici. Ako je neto efekat pozitivan i ako bi međunarodni tim menadžera mogao da pokrene proizvodnju u dobrom pravcu onda bi trebalo nastaviti sa tim", zaključio je Đuričin.
"Dolar je ojačao 12-13 odsto, a profitabilnost u ovom biznisu je tri do pet odsto. To je već bilo veoma opasno i oni su morali da traže način da dramatično smanje troškove ili da im neko ponudi subvencije", objašnjava Đuričin.
S druge strane, navodi, zahtevi Esmarka su takvi da su oni praktično nudili profesionalni menadžment, dok bi rizik preuzimala Vlada Srbije.
"Oni su se zapravo izmakli od svih rizika koje je trebalo da preuzmu, ali su ujedno i dali ideju vladi šta bi trebalo i sama da uradi. Ako vlada preuzima sve rizike i ako je preduzeće u njenoj kontroli, onda je sasvim logično i da upravlja, naravno sa profesionalnim timom međunarodnih stručnjaka iz te oblasti", ukazao je Đuričin.
Profesionalni menadžment je, prema njegovom mišljenju potreban, i zato što je pitanje restrukturiranja ovog preduzeća veoma delikatno.
Železara, pre svega, u ovom trenutku radi ispod prelomne tačke rentabiliteta. To znači da, kako je kazao, mora da uđe u zonu profitabilnog poslovanja, da poveća stvorenu vrednost i smanji troškove, a to ne može bez investicija.
S druge strane dodaje da bi morala da ima takve proizvode koji će obezbediti profitabilno poslovanje. "Izbor tih proizvoda, odgovarajuće tehnologije, kanala snabdevanja, kanala prodaje itd. veoma je složen. To bi trebalo da reše poslovni ljudi sa odgovarajućom ekspertizom u ovoj oblasti", poručuje Đuričin.
Poseban problem je, navodi sagovornik, geopolitička kriza, gde pominje probleme u Ukrajini sa mogućim proširenjem sukoba, rastom političkog rizika i pojavom takozvanog straha od straha koji, generalno, smanjuje interes investitora.
A proizvodnja u čeličani je proizvodnja tzv. ultimativnih imputa koji se koriste u daljoj preradi u industrijskim granama, objašnjava Đuričin, zbog čega je, kaže, pitanje da li se u uslovima kad tražnja u neposrednom okruženju generalno pada može računati sa rastom ove vrste proizvodnje i realizacijom koja bi trebalo da je prati.
Kaže i da razume vladu koja želi da da signal drugim investitorima da je svrha restrukturiranja da preduzeća rade, a ne da se izvrši finansijska konsolidacija sistema, odnosno da se javne finansije dovedu u režim čvrstog budžetskog ograničenja.
"Međutim, to je ozbiljna zamka, jer postoji pitanje troškova prilagođavanja koje očigledno vlada mora da podnese. U ovom slučaju i nema ko drugi, jer je reč o državnoj kompaniji", rekao je on.
U ovom slučaju, kako je objasnio, rad tog preduzeća koje generiše gubitke sa idejom da u nekom trenutku dođe na prelomnicu rentabiliteta i uđe u profitabilno poslovanje uz investicije, zahteva i izdvajanje iz budžeta koje nije predviđeno. Zato je, naglasio je Đuričin, to ozbiljna zamka.
"S druge strane, trebalo bi imati u vidu i da se proizvodnje ove vrste gase kada prihodi ne pokrivaju fiksne troškove. Verovatno vlada ima računicu i zna koliki su mogući prihodi koji su korišćeni kao osnova pregovora i šta bi trebalo uraditi u smislu investicija da se prihodi povećaju", navodi on.
Đuričin je podsetio i da su troškovi zaustavljanja i pokretanja proizvodnje u čeličani ogromni, te upozorio da je to faktor o kojem vlada mora da vodi računa.
Pročitajte ioš:
* Agencija demantuje Esmark
* EU: Nema državne pomoći za Železaru
* "Železari i dalje tražimo kupca"
* "Esmark i dalje želi Železaru"
* "Železara? Živi bili pa videli"
* "Plan B za dug život Železare"
* Šta posle odbijanja ponude Esmarka?
* "Neuspeh prodaje Železare očekivan"
* Šta građani misle o odluci Vlade?
* Vučić: Nema dogovora s Esmarkom
.
Sa druge strane, konsultatnt za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da Železara Smederevo već petu godinu posluje sa gubitkom, te nije ni bilo previše šanse da će se postići dogovor o njenoj prodaji nekom strateškom partneru, jer oni imaju interes da udju u posao samo ako su sigurni da će ostvarivati profit.
Slično je viđenje i dekana Fakulteta za ekonomiju i finansije Ane Trbović, koja kaže da do dogovora nije došlo zato što je Esmark shvatio da nema interes da kupi srpsku čeličanu čak i uz određenu finansijsku podršku države. Esmark je očito napravio opsežnu analizu i shvatio da bi to bilo nerentabilno poslovanje i zato dogovor nije postignut, kaže Trbović.
Da je reč o socijalnoj, a ne ekonomskoj odluci ukazuje, prema njenim rečima, i to da nije bilo zainteresovanih na tenderu za dokapitalizaciju Železare. "I sve da je Esmark kupio Železaru Srbija bi morala dodatno da ulaže, a onda su to subvencije koje bi išle na uštrb budžeta, odnosno svih građana", rekla je Trbović i dodala da je očigledno da će Srbija nastaviti da izdržava preduzeće koje proizvodi gubitke. Nije slučajno, smatra ona, što je Ju Es Stil svojevremeno izašao iz Železare i trebalo bi da se zapitamo danas da li je u tom trenutku bilo dobro preuzeti firmu koja pravi gubitke. Umesto toga trebalo bi razmišljati, kaže, o poboljšanju infrastrukture u Smederevu i obezbediti dolazak investitora čije bi poslovanje bilo ekonomski održivo, jer Srbija kao siromašna zemlja ne može da podržava gubitnike u nedogled, zaključila je Trbović.
Kovačević, međutim, i odluku vlade da se umesto ugovora sa Esmarkom angažuju menadžeri koji bi vodili Železaru, smatra neizvesnim potezom, a svoj pesimizam obrazlaže višegodišnjim gubicima smederevskog proizvođača, niskom cenom čelika na svetskom tržištu, kao i činjenicom da gotovo sve sirovine moraju da se uvezu.
Poznati ekonomista, naime, napominje da bi možda trebalo razmotriti opciju o likvidaciji Železare, jer je to, tvrdi, racionalnije i isplativije "nego da trpimo dalje gubitke i da dalje investiramo".
"U stvari ne bismo ni smeli da subvencionišemo Železaru, niti bismo smeli da ulažemo u nju i dalje, ukoliko nismo sigurni da će se taj kapital oploditi, jer imamo jako puno drugih prioriteta za investiranje", navodi Kovačević.
Opciju zatvaranja Železare pominje i Trbović, koja čitav problem tretira kao socijalni a ne ekonomski, pa tako vidi i odluku vlade o nastavku proizvodnje, jer, kaže, ceo jedan grad zavisi od Železare.
"Da je reč o ekonomskoj odluci onda bi odgovor bio zatvoriti Železaru, a pošto je reč o socijalnoj odluci pitanje koje se postavlja je koliko se mogu minimizirati gubici", rekla je Trbović.
Kada je reč o menadžerskom ugovoru za preuzimanje Železare, za šta će javni poziv, kako je najavio premijer Aleksandar Vučić, biti raspisan već u ponedeljak, Trbović kaže je uvek bolje naći što profesionalnije rukovodstvo.
To je, kaže, i praksa koju često primenjuju zemlje u svetu, ali da bi se to dogodilo treba ponuditi i deo promenljive plate koja bi zavisila od postignutih rezultata.
Svakako, dodala je, plate ne bi trebalo da budu one koje su predviđene za takva radna mesta, jer takve zarade ne mogu da privuku sposobne profesionalce.
"Pitanje koje treba postaviti u ovom trenutku je kako smanjiti gubitke u Železari, a ne da li će i kolika biti dobit", rekla je Trbović.
