Izvor: B92, 27.Jun.2014, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski zadaci za Junkera
Brisel -- Glavni zadaci Žan-Klod Junkera kao novog predsednika Evropske komisije biće mere za pospešenje privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta.
U zaključima zasedanja šefova država ili vlada i izjavama čelnika EU je potvrđeno da će se učiniti sve da se obezbedi budžetska disciplina, smanjenje dugova i strukturne reforme, kao preduslovu bolje konkurentnosti, ali će snažan podstrek biti dat i investicijama u ekonomski oporavak i zapošljavanje.
To je odraz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nagodbe stranaka i vlada desnice i socijalista u EU i Evropskom parlamentu da se izabere Junker, s tim da se uz mere "stezanja kaiša" i štednje kao uslova za veću konkurentnost privrede i "punjenja budžeta na zdravim osnovama", bez oklevanja krene i u velike investicije za podstrek proizvodnji i zapošljavanju.
Protiv izbora Junkera su glasali Velika Britanija, koja smatra da je on previše naklonjen stvaranju političke, federalne EU, i Mađarska, a vođi 26 zemalja EU su podržali taj predlog. Velika Britanija pre svega želi da EU ostane veliko jedinstveno tržište i nagovestila je takođe povlačenje iz nekih zajedničkih politika Unije.
Kako su na završnoj konferenciji za štampu saopštili predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Zzoze Manuel Barozo vođi evropske 28-orice su zaključili da odredbe "pakta stabilnosti i rasta" EU o poštovanju budžetske ravnoteže, prihvatljivog nivoa duga i stope inflacije moraju ostati na snazi.
Ali je jasno dogovoreno da se "mehanizmima fleksibilnosti" u tom paktu omogući da neke zemlje kojima je radi reformi i podsticanja privrednog rasta potrebno još neko vreme da to postignu, budu privremeno pošteđene strogih pravila "pakta".
U zaključcima susreta na vrhu evropske dvadesetosmorice se postavlja zadatak da se "naše ekonomije pripreme za budućnost tako što će se obezbediti investicije u transport, energetiku i telekomunikacije, kao i energetsku efikasnost, inovacije, istraživanje, obrazovanje".
Za to će biti iskorišćeni zamašni strukturni fondovi EU, privatna i javna sredstva za dugoročne investicije, kao i sredstva Evropske investicione banke.
Van Rompej je istakao da su glavne odluke to da se "podstakne rast ekonomije za otvaranje više radnih mesta, da se društva u EU osposobe da daju snagu i zaštite sve građane, obezbedi snabdevanje energijom i klimatska budućnost, zajamče slobode i zajedničko efikasno delovanje EU u svetu".
On je predočio da će ovih pet prioriteta biti smernice za delovanje svih ustanova EU u idućim godinama.
Van Rompej je takođe ocenio da će današnje "istorijsko potpisivanje" sporazuma o pridruživanju EU sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom "doneti stabilnost i boljitak celom evropskom kontinentu", rekavši da će ekonomski i geopolitički EU podržati te tri zemlje.
U zaključima susreta na vrhu EU je ocenjeno da su "uočeni nedavni znaci ekonomskog oporavka", ali i da je "nezaposlenost, posebno mladih, i dalje na neprihvatljivoj ravni, dok veliku brigu izazivaju siromaštvo i isključenje dela građana iz društva".
Evropski vođi su time jasno predočili i da se jedino privrednim rastom i zapošljavanjem može povratiti poverenje građana u sposobnost institucija EU da obezbedi bolju budućnost svim slojevima stanovništva.
Bitne odluke se tiču i zaustavljanja ilegalne imigracije, što izaziva veliko nezadovoljstvo u EU i jača ekstremne političke snage. Ali su vođi EU istakli i da se mora sve učiniti da legalna imigracija ima otvorena vrata Unije, "a naročito nadareni i obrazovani" ljudi iz trećih zemalja koji žele da dođu i rade u EU.
Bitna pažnja je posvećena i zadacima da se obezbedi energetska bezbednost i Energetska zajednica EU, s tim da "CEU poradi sa svojim međunarodnim partnerima da se smanji opasnost prekida snabdevanja energijom".
