Izvor: B92, 16.Jul.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski rast Kine iznosi 10,3%
Peking -- Brzi kineski rast se usporava uporedo sa okončanjem programa ogromnih stimulativnih ulaganja i zauzdavanjem kreditnog buma.
Treća najveća privreda sveta uvećala se za 10,3 odsto u drugom kvartalu u odnosu na isto razdoblje prošle godine.
To osetno manje od ekspozivnog rasta od 11,9 procenata u prvom tromesečeju, saopštio je Nacionalni statistički biro.
Usporavanje može da pogodi kineske trgovinske partnere i uspori svetski ekonomski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oporavak ako dovede do smanjenja kineske potražnje za gvozdenom rudom, industrijskim delovima i drugim uvozom. Kina daje zamajac potražnji u okruženju slabe prodaje u ostatku sveta.
Analitičari kažu da brzina kineskog ekonomskog rasta naglo opada, što će najteže osetiti zemlje koje Kinu snabdevaju sirovinama. Kineska privreda se brzo oporavila od svetske krize, gurana stimulativnim paketom države od 4.000 milijarde juana (586 milijardi dolara) i poplavom bankarskih pozajmica.
Ali, komunističko rukovodstvo zemlje je zabrinuto zbog naglog poskupljenja stanova i nekretnina i mogućeg zastoja vraćanja kredita državnim bankama. Država je zavela ograničenja na pozajmice i ulaganja - ključne poluge rasta i potražnje za sirovinama.
Predstavnik statističkog biroa, Šeng Laijun, kaže da je uprkos usporavanju, rast "veoma visok" i u okviru ciljnih postavki. Vlada za ovogodišnji cilj ima rast od osam procenata, za koji analitičari kažu da ga Kina može lako postići.
"Usporavanje stope rasta biće od koristi za privredu jer će je sprečiti da napreduje suviše brzo i postane pregrejana", rekao je Šeng i dodao da će niži rast pomoći naporima vlade da se poveća domaća potrošnja i smanji zavisnost od industrijskih ulaganja i izvoza kao poluga rasta.
Drugi podaci pokazuju da se fabrička produkcija, bankarske pozajmice, prodaja automobila i druge oblasti smiruju u odnosu na uzlet iz 2009. Juski izvoz porastao je za 35 procenata u odnosu na prošlu godinu ali ekonomisti očekuju da će evropska dužnička kriza ohladiti svetsku potražnju.
Obim rasta u poslednje vreme stavlja Kinu u položaj da prestigne Japan kao drugu najveću ekonomsku silu posle SAD. Kina je prošle godine proizvela robu i pružila usluge u vrednosti od 4.980 milijardi dolara, odmah iza japanskih 5.100 milijardi dolara. A Kina raste daleko brže od svog suseda.
