Izvor: Blic, 30.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti u službi privrede i države
Ekonomisti u službi privrede i države
Ekonomski instituti u Srbiji imaju višedecenijsku tradiciju. Svi oni rade naručena istraživanja i za državu i za preduzeća koja su, kako kažu, objektivna. Podeljena su, međutim, mišljenja koliko je ekonomska teorija primenjena u praksi. I dok jedni smatraju da je problem naše nauke to što se konkretne kritike doživljavaju kao političke, drugi ekonomisti kojih je ipak većina, misle da se njihove preporuke, ali i kritički stav, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poštuju i primenjuju.
Ekonomski institut koji će za dve godine da proslavi šezdeset godina postojanja, ima više od 80 stalno zaposlenih. Sada je u privatnom vlasništvu. Jednom mesečno javno se saopštavaju rezultati biltena 'Konjunkturni barometar' i MAT - 'Makroekonomske analize i trendovi'. Neretko se mogu čuti kritike upućene kreatorima ekonomske politike upravo iz ovog instituta, a koje po rečima mr Jelene Galić, izvršnog direktora, imaju i te kako odjeka.
- Naši rezultati analiza imaju efekta. Osim kritičnog stava, dajemo i predloge. Istraživanja Ekonomskog instituta, koja su primenjena, dragocena su ne samo za privrednike već i za međunarodne institucije i organizacije, koje hoće da čuju i vide mehanizme koji se sprovode u okviru reformi u Srbiji - ističe mr Galić.
Institut ekonomskih nauka radi od 1958 godine. Ima 34 zaposlena, a od toga 12 doktora nauka i deset magistara. Prema rečima dr Bože Draškovića, direktora IEN-a, od Ministarstva nauke ova naučna institucija dobija novac za osnovna istraživanja, kojim se samo pokrivaju minimalni troškovi. Rade i po porudžbini komercijalne projekte, za preduzeća. Profit ne ostvaruju.
- Institut ekonomskih nauka i njegova istraživanja su nezavisna od političkih stranaka, kao i od onih partija koje su trenutno na vlasti. Problem naše nauke je taj što se konkretne kritike doživljavaju kao političke kritike. Ali problem je i kako se kod nas dobijaju određeni projekti i kako se za njih lobira. Jer zahvaljujući političko-personalnoj naklonosti, mogu se obavljati i određeni namenski poslovi. Pa stoga se može sumnjati o objektivnost takvih istraživanja i rezultata - ističe dr Drašković.
Najmlađi po stažu, Institut za ekonomska i socijalna istraživanja, donedavno pod imenom G17 institut, finansira se na bazi komercijalnih projekata, kao i nekomercijalnih, odnosno donatorskih. Veliki je dijapazon istraživanja, počev od projekta iz oblasti makroekonomije, do pružanja konsalting usluga bankama i preduzećima. Oni se rade za domaće i strane banke, preduzeća, domaće nevladine organizacije, strane vladine i nevladine organizacije, Evropsku agenciju za rekonstrukciju...
- Na rezultate istraživanja obraća se pažnja. Primetili smo da se respektuju naše preporuke, bilo da su one vezane za kritike postojećih ili nove predloge budućih mehanizama ekonomske politike. To se posebno odnosi na makroekonomska i socijalna istraživanja - kaže Danica Vasiljević, finansijski direktor.
Institut za tržišna istraživanja, koji je akcionarsko društvo, dvanaest puta u godini objavljuje bilten 'Konjunkturni test' i to je projekat za državu. Dr Miloje Kanjevac, direktor, kaže da ne zna da li ima reakcija na njihove kritike, ali da je sigurno da se one i te kako čuju.
- Nikada se nismo služili lažima. Mislim da su sada vremena drugačija nego, recimo, pre četiri decenije, kada se razmišljalo samo jednom glavom. Sećam se kada sam neposredno pre objavljivanja prvog broja biltena na pitanje svojim kolegama: 'Šta radite?', dobijao odgovor: 'Čitamo ‘Kardeljeve brionske diskusije’ da vidimo šta misli'. Sada su vremena drugačija - kaže dr Kanjevac. D. Nišavić
