Izvor: B92, Tanjug, 20.Okt.2009, 19:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomisti: Značajan kredit Rusije

Beograd -- Kredit od milijardu dolara, koji će Srbija dobiti od Rusije imaće veliki ekonomski značaj za privredu i predstavlja prekretnicu u odnosima dve zemlje.

Ekonomista Jurij Bajec kaže da je u ovom momentu dobrodošla pomoć Rusije Srbiji i izrazio uverenje da će uslovi kredita za finansiranje budžeta biti povoljni.

Komentarišući najavu da će od milijardu dolara, oko 200 miliona biti namenjeno za finansiranje budžeta Srbije, Bajec je ocenio da su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su ta sredstva veoma važna za Srbiju, bez obzira da li će biti namenjena za ovu ili narednu godinu, pre svega zbog činjenice da Srbija ove godine ima značajan fiskalni deficit od oko 4,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP).

"U tom smislu je veoma bitno da izvori finansiranja tog deficita i u ovoj i u idućoj godini budu što povoljniji. Drugim rečima, da budu što manje na komercijalnoj osnovi, a što više na osnovi povlašćenih poslova", ocenio je Bajec i podsetio da su pod povoljnijim uslovima Srbiji odobreni neki krediti od Svetske banke i od EU.

Govoreći o ostatku najavljenog ruskog kredita, od oko 800 miliona dolara, Bajec smatra da će se na nivou eksperata dve zemlje dogovoriti, pre svega, o zajmovima vezanim za infrastrukturu bez nekih konkretnih projekata.

"Kasnije bi srpska strana trebalo preciznije da definiše projekte i konkretne uslove bez obzira da li se to sad radi o železnici ili o nekom drugom infrastrukturnom projektu gde bi onda eventualno taj deo kredita bio odobren i onda bi se opet definisali uslovi pri čemu je najvažniji rok povraćaja, znači početak otplate tog kredita i kolika će biti kamata", objasnio je Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.

Bajec je ukazao da, osim projekata koji su u toku kao što je gasni aranžman, investicije u modernizaciju naftne privrede, za Srbiju u ovom momentu veoma važni projekti za jačanje infrastrukture, kao što su saobraćajni Koridor 10, bez kojih nema materijalne podloge za brži dolazak stranih investicija i brži razvoj privrede i društva.

Brzo ratifikovati kreditne ugovore

Urednik svih izdanja "Ekonomist magazina" Milan Ćulibrk kaže da je zahtev srpske strane za kredit od Rusije dobrim delom i posledica činjenice da je državna kasa u Srbiji suočena sa problemima i da Vlada Srbije računa i naredne godine sa velikim budžetskim deficitom, tako da će 200 miliona dolara od tog zajma biti, najverovatnije, upotrebljeno za te namene i to za budžet za 2010. godinu. Što se tiče ovog drugog dela kredita, od 800 miliona dolara i njegove namene za infrastrukturne projekte, Ćulibrk smatra da to zaista nije sporno.

"Sporno je, međutim, što je Srbiji Svetska banka već odobrila kredite u iznosu od oko 800 miliona dolara, ali se na ratifikaciju tih kredita ponekad u Skupštini čeka i po godinu i po dana Ili ti krediti ne mogu da se povuku zato što nema dobrih projekata, odnosno nema svih papira koji su potrebni da bi se ti projekti realizovali", rekao je Ćulibrk i izrazio bojazan da bi to moglo da se desi i sa ruskim kreditom.

On je kazao da se još jednom pokazalo da država sada ima glavni prioritet da nadje bilo gde sredstva "i da se ovde glavni problemi rešavaju tako što se država dodatno zadužuje da bi isfinansirala sve svoje potrebe".

"Potpisivanje današnjih sporazuma sa Rusijom, podrška kreditnom aranžmanu i poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva veoma me raduje, jer predstavlja prekretnicu razvoja ekonomskih odnosa Srbije sa Rusijom", rekao je direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić i napomenuo da nema dovoljno informacija o uslovima najavljenog ruskog kredita, ali da njega kao ekonomistu ne raduju krediti za tu namenu, jer više voli kada su uzeti za investicionu aktivnost.

Podsetivši da Sporazum o slobodnoj trgovini predstavlja veliku neiskorišćenu šansu dve zemlje, jer obe privrede imaju interesa za tržište one druge, Erić je konstatovao da je to prilika da odredjene grane srpske privrede dožive transformaciju, najpre poljoprivreda, tekstilna i metalna industrija koje imaju velike šanse za izvoz u Rusiju. Perspektive privredne saradnje su dobre i kroz zajednički nastup na trećim tržištima, a postoje i veliki potencijali u oblasti fiansiranja infrastrukturnih projekata, smatra Erić.

Značajno, ali ne dovoljno

Stručni saradnik Privredne komore Srbije (PKS) Goran Nikolić kaže da 200 miliona dolara, namenjenih za budžetsku podršku, jeste značajno, ali nije dovoljno za pokriće deficita koji se predviđa da će biti oko četiri odsto odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Kada je reč o budžetu za 2010. godinu, da bi pokrili deficit od četiri odsto i finansiranje javnog duga potrebno nam je oko 1,8 milijardi evra", kazao je Nikolić.

On je dodao da bi, prema njegovim saznajima, vlada Rusije trebalo da izda državne garancije ruskim komercijalnim bankama - Moskovskoj banci i Gasprom banci, na osnovu čega će te banke dati povoljne koncesione kredite Srbiji za infrastrukturne i druge projekte. "Treba očekivati da će ruske banke dati veći poček i samim tim da će kamatna stopa biti dva do tri procentna poena niža. Moje očekivanje je da bi kamata bila u visini od oko tri procenta", kazao je Nikolić.

Nikolić je podsetio da je Srbija od Svetske banke dobijala kredite po kamatnoj stopi od jedan odsto, dok su se kod MMF-a kamate kretale od 1,5 do 3,5 odsto. Prema njegovim rečima, kreditni rizik Srbije se zna, transfer novca je čisto tehnička stvar, pa se taj novac može naći u Trezoru već krajem ove godine.

On je naglasio da ruske investicije u Srbiji čine sedam do osam odsto ukupnih investicija, kao i da su one suštinski vrlo malo zastupljene i da ne očekuje naglu promenu njihovog udela u investicijama. "Ne treba mistifikovati taj ekonomski potencijal za saradnju Srbije i Rusije", dodao je Nikolić, ističući da je 80 odsto investicija u Srbiju došlo iz EU.

Nastavak na B92...