Izvor: Vesti-online.com, 26.Nov.2010, 19:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Efekat krize: 70.000 ljudi bez posla

Od početka ekonomske krize, broj zaposlenih u Srbiji je smanjen za oko 70.000, odnosno za oko 7,2 odsto, a profit preduzeća je realno manji za oko 15,5 procenata, izjavio je danas direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci.

On je, na 10. kongresu malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji, koji je održan u "Sava" centru, rekao da je u Evropskoj uniji broj radnih mesta smanjen za trećinu u odnosu na period od 2002. do 2008. godine.

Direktor Nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << agencije za regionalni razvoj podsetio je da sektor malih i srednjih preduzeća ima dominatnu ulogu u ukupnom privrednom razvoju zemlje.

"U ukupnom broju preduzeća, MSP sektor učestvuje sa 99,8 odsto, zapošljava 66,7 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru, odnosno 42,3 odsto ukupno zaposlenih", rekao je Eždenci i podsetio da je u malim i srednjim preduzećima zaposleno 842.540 radnika.

Prema njegovim rečima, ta preduzeća ostvaruju 50,5 odsto izvoza i 60,9 odsto uvoza.

Eždenci je podsetio da je, prema do sada sprovedenim istraživanjima i anketama, prosečan preduzetnik u Srbiji srednje obrazovan, potiče iz radničke porodice, imao je manje od 35 godina kada je započeo biznis, početni kapital mu je bila lična ušteđevina, radi u proseku više od 40 sati nedeljno, smatra da je prosečno uspesan i ocenjuje da će u naredne tri godine ili proširiti delatnost ili se zadržati na istom nivou.

Više od 50 odsto takvih firmi obavlja delatnost u dva sektora - prerađivačkoj industriji (17,2 odsto) i trgovini na veliko i malo (34,4 procenta).

Eždenci je naglasio da su u Srbiji prisutne velike disproporcije u geografskoj raspoređenosti malih i srednjih preduzeća, jer većina posluje u Beogradu i Južno-bačkom okrugu. Osim toga, firme se suočavaju sa ozbiljnim teškoćama na lokalnom nivou, jer opštinske samouprave, povećavanjem određenih taksi, opterećuju njihovo poslovanje.

Postoje mesta u kojima između 10 i 11 odsto prihoda firme odlazi na plaćanje firmarine, ukazao je Eždenci i kao primer gradova u kojima se plaćaju visoke firmraine naveo Bor, Leskovac i Negotin.

Eždenci je naveo da su preduzetnici kao uporno prisutne probleme identifikovali nedostatak sredstava za održavanje likvidnosti i finansiranje izvoza, administrativne prepreke, nedostatak kvalifikovane radne snage, nedostatak informacija o tržistima, neusklađenost sa standardima i nepoznavanje tehnoloških inovacija.

On je rekao da, i pored svih teškoća, mesta za optimizma ima, jer je anketa 3.000 malih i srednijih preduzeća, sprovedana u julu ove godine, pokazala da više od polovine njih planira nove investicije u naredne tri godine.

Najveći deo ulaganja odnosi se na ulaganja u opremu, a od ukupnog broja anketiranih preduzetnika, 57 osto smatra da uspešno posluje, oko 37 odsto planira proširenje poslova, a većina firmi planira i da angažuje stručnjake za promociju, istraživanje tržišta i poslovno povezivanje.

Nastavak na Vesti-online.com...

Capital.ba: Zbog krize 70.000 ljudi bez posla